Pravni blog

ZAŠTITA SOFTVERA – AUTORSKIM PRAVOM ILI PATENTOM

Šta je softver

Softver čine „kompjuterski program(i)[1], postupci i moguća prateća dokumentacija i podaci koji omogućavaju funkcionisanje kompjuterskog sistema“[2] i sastoji se iz izvornog i objektnog koda[3]. Izvorni i objektni kod treba razlikovati, jer je to zapravo granica gde se javlja suština pružanja zaštite, a softver se u obliku objektnog koda plasira na tržištu.

Zakon o autorskom i srodnim pravima Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 104/2009, 99/2011, 119/2012 i 29/2016 – odluka US) u članu 2(2)(1) koristi pojam računarskog programa svrstavajući ga u pisana dela i to „[…] u bilo kojem obliku njihovog izražavanja, uključujući i pripremni materijal za njihovu izradu i dr.“. Ova zakonska odredba daje dosta prostora za tumačenje šta bi bio pripremni materijal za izradu softvera koji bi zakon štitio. Softver je vrlo specifična tvorevina modernog informacionog društva, a mogao bi biti i svojevrsna poslovna tajna[4]. Autorsko pravo zapravo štiti formu izražavanja ideje, a ne samu ideju, tako da izražavanje iste ideje na različiti način bi predstavljalo novo autorsko delo i sasvim novu zaštitu.[5]Zanimljivo je da zakon ne daje konkretniju definiciju računarskog programa, dok određuje značenje pojma baza podataka kao prava srodnog autorskom za čiju izradu se koriste i računarski programi, ali njih isključuje iz zaštite kao takve.

Granice zaštite  softvera  

Kod tzv. slobodnih (eng. open-source) softvera podrazumeva se da korisnik softvera ima pristup i samom izvornom kodu i tu ne postoje ograničenja, s tim da je korisnik takvog slobodnog softvera u obavezi da omogući i trećim licima pristup izmenjenom ili neizmenjenom softveru pod uslovima pod kojima je i on dobio ovlašćenja.[6] Kod softvera tzv. zatvorenog koda svako neovlašćeno zalaženje korisnika softvera u izvorni kod predstavlja povredu ideje tvorca odnosno autora. U kompjuterskim krugovima postoji mogućnost ugovornog ustupanja izvornog koda u vidu deponovanja. Priroda objektnog koda nije strogo literarne prirode kao kod izvornog koda već je funkcionalna i tu se uviđa problem uspostavljanja istovetne zaštite na izvornom i na objektnom kodu.[7] Takođe, promet softvera se ne vrši klasičnim autorskim ugovorom nego ugovornom licencom. Zanimljivo je istaći da Zakon o patentima Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 99/2011) u članu 46 određuje da se „[…] pravo na patent ili mali patent mogu, sa ograničenjima ili bez njih, biti predmet ustupanja na osnovu ugovora o licenci“, a o čemu se vodi poseban registar. U tom smislu se javlja sličnost sa prenosom prava na softveru. Takođe, situaciju kada se javlja više autora koji vrše izmene na postojećem softveru bi trebalo pravno jasnije razgraničiti i to ko ima pravo na zaštitu u kom delu programa kao i gde se ograničava takva zaštita.                                                                                                                                                                      

Patentibilnost softvera                                                                                                          

Zakon o patentima Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 99/2011) u članu 7(1) definiše patent kao „pravo koje se priznaje za pronalazak koji je iz bilo koje oblasti tehnike, koji je nov, koji ima inventivni nivo i koji je industrijski primenljiv“, a u članu 7(5)(4) ekspilicitno isključuje programe računara iz patentne zaštite. Konvencija o evropskom patentu u članu 52(2)(c) takođe isključuje programe računara iz patentne zaštite, iako sama Konvencija ne sadrži zakonsko određenje pronalaska. Softver nema karakter tehničke tvorevine, već bi se mogao okarakterisati kao idejna tvorevina koja može imati primenu u tehnološkim i industrijskim procesima i u tom slučaju pronalasci koji imaju tehnički karakter, a na koje se može primeniti kompjuterski program bi uživali zaštitu zbog svog tehničkog doprinosa.[8] Akcenat se stavlja i na uslov novosti pronalaska,a praktično je taj uslov teško ispuniti kada se radi o softveru, jer dva različita izvorna koda mogu imati istu ili sličnu funkciju i čak sličan krajnji rezultat.[9] Iz navedenog proizilazi da se u takvom slučaju ne bi moglo govoriti o neočiglednosti softvera. U pravu Evropske Unije softveru se eksplicitno ne priznaje patentna zaštita, ali se ostavlja mogućnost da bude obuhvaćen patentnom zaštitom u okviru nekog tehničkog procesa ili rešenja, dakle ako ima tehničku suštinu, jer se o patentnoj zaštiti kompjuterski implementiranih pronalazaka odlučuje od slučaja do slučaja.

Prednosti i nedostaci zaštite autorskim pravom i patentom

Zaštita softvera autorskim pravom se prostire na teritoriji svih država koje su potpisnice Bernske konvencije za zaštitu književnih i umetničkih dela i tretira se kao književno delo iako Bernska konvencija u svom tekstu ne pominje kompjuterske programe. Sporazum o trgovinskim aspektima intelektualne svojine (dalje: TRIPS Sporazum) u članu 10(1) upućuje na primenu Bernske Konvencije u pogledu tretiranja i zaštite kompjuterskih programa bilo u izvornom bilo u objektnom kodu, ali se ograđuje od člana 6bis Bernske Konvencije koja se odnosi na moralna prava autora. Patent je teritorijalno ograničeno pravo u okvirima granica države na čijoj teritoriji se podnosi prijava patenta. Inicijativa Evropske Unije da se harmonizuju propisi u oblasti zaštite kompjuterski implementiranih pronalazaka odbačena je nakon duge rasprave, iako je cilj bio da se teritorijalno proširi patentna zaštita, a samim tim i stvori veća sigurnost prilikom zaštite jedinstvenosti pronalaska.

Autorsko delo je zaštićeno samim nastankom dela, a postoji mogućnost deponovanja, s tim da to nije nužan uslov da bi se neko lice smatralo autorom, već omogućava lakše dokazivanje u slučaju eventualnog osporavanja prava.[10] Sa druge strane, patent podleže formalnijoj proceduri prijave nadležnom organu te su i troškovi zaštite prava patentom bitan faktor[11] i period ispitivanja ispunjenosti uslova duže traje. Prema pozitivnopravnim propisima Republike Srbije vremenska zaštita prava patentom je mnogo kraća od autorskopravne i iznosi 20 godina od datuma prijave pronalaska, dok se imovinska prava autora štite za života autora i 70 godina nakon smrti autora računajući od 1.januara godine koja neposredno sledi za godinom smrti autora.            Međutim, softver je prilično „osetljiv“ pod autorskopravnom zaštitom, jer se danas kopiranje softvera u velikom broju primeraka može vrlo jednostavno izvršiti.

Patent štiti ideju kao takvu, a autorsko pravo štiti formu izražavanja ideje. Prednost patentne zaštite softvera ogleda se u ekonomskoj sferi i većoj sigurnosti zaštite i iskorišćavanja pronalaska. Iako vremenski ograničen u iskorišćavanju prava na svoj pronalazak, pronalazač zadržava samu ideju tajno u prijavi. Društvo bi imalo pogodnosti iz ovakvog načina zaštite softvera, dok bi odluka tvorca da onemogući pristup izvornom kodu softvera koji je zaštićen autorskim pravom činila funkcionisanje takvog softvera znatno težim.[12]

Zaključak                   

Uzimajući u obzir sve navedeno, mogu se istaći argumenti u prilog zaštite prava na softveru i autorskim pravom i patentom. Nameće se i potreba da se softver, pre svega zbog svoje tržišne vrednosti i izbegavanja zloupotrebe, uredi posebnim zakonskim propisom. Novim propisom bi trebalo urediti granice koje zaštita pokriva i na koji način, uzimajući u obzir prednosti kako autorskopravne tako i patentne zaštite, i pojedinosti specifične baš za softver, a sve zarad veće pravne sigurnosti. Postojeće rešenje ostavlja dosta prostora za široko tumačenje zakonskih odredbi što sa ubrzanim razvojem tehnologije i softvera može otvoriti put većem broju sporova.

Još jedan razlog u prilog ovakvom mišljenju je i taj što sudije često nemaju dovoljno znanja, a ni iskustva iz oblasti informacionih tehnologija, te se i troškovi postupka usled angažovanja veštaka povećavaju, ali ostaje na zakonodavcu da izvrši procenu da li se konkretnijim zakonskim regulisanjem softvera postiže željeni cilj.


IZVORI:

Radovanović Sanja, [2012], Ugovor o licenci softvera, monografija, Beograd, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu

Internet:

Berne Convention for the Protection of Literary and Artistic Works, dostupno na: http://www.wipo.int/wipolex/en/treaties/text.jsp?file_id=283693 [datum pristupa 22.03.2017]

The European Patent Convention, dostupno na:

http://documents.epo.org/projects/babylon/eponet.nsf/0/F9FD0B02F9D1A6B4C1258003004DF610/$File/EPC_16th_edition_2016_en.pdf [datum pristupa 22.03.2017]

European Patent Office, dostupno na: https://www.epo.org/news-issues/issues/software.html[datum pristupa 22.03.2017]

Gonzales Guadamuz Andres, The Software Patent Debate, February 2006, dostupno na: https://www.researchgate.net/publication/228171503_The_Software_Patent_Debate[datum pristupa 20.03.2017]

IEEE Standard Glossary of Software Engineering Terminology, IEEE Inc. New York, 1990, dostupno na: http://www.mit.jyu.fi/ope/kurssit/TIES462/Materiaalit/IEEE_SoftwareEngGlossary.pdf [datum pristupa 22.03.2017]

TRIPS Trade-Related Aspects of Intellectual Property Rights, dostupno na: http://www.wipo.int/treaties/en/text.jsp?file_id=305907 [datum pristupa 22.03.2017]

Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije dostupno na: http://www.zis.gov.rs [datum pristupa 22.03.2017]

Zakoni:

Zakon o autorskom i srodnim pravima Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 104/2009, 99/2011, 119/2012 i 29/2016 – odluka US)

Zakon o patentima Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 99/2011)

[1] Softver može obuhvatati  jedan ili više kompjuterskih programa

[2]IEEE Standard Glossary of Software Engineering Terminology, IEEE Inc. New York, 1990, str 66; dostupno na:http://www.mit.jyu.fi/ope/kurssit/TIES462/Materiaalit/IEEE_SoftwareEngGlossary.pdf; a prema istraživanju prof.  Radovanović Sanje [ 2012 : 21]

[3] Izvorni kod (eng. Source code) predstavlja kompjuterske instrukcije izražene u određenoj formi pogodne za stavljanje u asembler (programski jezik), kompajler ili drugi prevodilac – str. 68; Objektni kod (eng. Object code) predstavlja kompjuterske instrukcije izražene u određenoj formi kao rezultat asemblera (programskog jezika)  ili kompajlera–str.51;dostupno na:http://www.mit.jyu.fi/ope/kurssit/TIES462/Materiaalit/IEEE_SoftwareEngGlossary.pdf,

[4] Detaljnije videti: Radovanović, S. [ 2012: 43-47]

[5] Radovanović, S. [2012: 39]

[6] Radovanović, S. [2012: 275]

[7] Gonzalez Guadamuz, A. [ 2006: 2], dostupno na:

https://www.researchgate.net/publication/228171503_The_Software_Patent_Debate

[8] European Patent Office, Patents for software? European law and practice, Computer- implemented inventions, subtitle – Patent protection for technical creations, para.3; dostupno na: https://www.epo.org/news-issues/issues/software.html

[9]Gonzalez Guadamuz, A., [2006: 2-3], dostupno na:

https://www.researchgate.net/publication/228171503_The_Software_Patent_Debate

[10]Detaljnije: Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije, dostupno na: http://www.zis.gov.rs/prava-is/autorsko-pravo/pitanja.644.html;

[11] Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije, dostupno na:http://www.zis.gov.rs/prirucnik-za-pronalazace/sastavljanje-tima-i-potraga-za-sredstvima/izvori-finansiranja.1070.html

[12] Gonzalez Guadamuz ,A.[2006: 10], dostupno na:

https://www.researchgate.net/publication/228171503_The_Software_Patent_Debate


AUTOR TEKSTA: Aleksandra Burić.


*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda,  ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.


Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i  Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Aleksandra Burić.


ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.