Pravni blog

Zakon o transplantaciji ćelija i tkiva

Transplantacija ćelija,tkiva ili organa je postupak presađivanja, tj. zamena organa koji više ne funkcionišu pravilno hiruškom intervencijom. Ona predstavlja medicinski postupak i način lečenja .Tako prenešeni organ, tkivo ili ćelija se nazivaju transplantat.(1) Ovo je jako osetljiva tema i njoj se mora pristupati veoma pažljivo. U našem pozitivnom zakonodavstvu postoje dva zakona koji uređuju oblast transplantacije, samo se u jednom govori o transplantaciji organa, a u drugom o transplataciji ćelija i tkiva, ali su im odredbe identične.

Prema Zakonu o transplantaciji ćelija i tkiva,( „Sl. glasnik RS“ br. 72/2009- autentično tumačenje), član 3 ovog zakona govori o tome da transplantacija jeste medicinski postupak dobijanja ćelija i tkiva sa živog ili umrlog lica radi presađivanja, odn. upotrebe u telo drugog lica što uključuje i sve procedure za uzimanje, doniranje, obradu, očuvanje, karantin, upotrebu i distribuciju ćelija i tkiva, kao i praćenje ozbiljnih neženjenih pojava i neženjenih reakcija.

Prema Pravilniku o medicinskim kriterijumima, načinu i postupku utvrđivanja smrti lica čiji se deo tela može uzeti radi presađivanja, ( “Sl. glasnik RS”, br.13/2005 od 8.4.2005. godine), članom 2 ovog Pravilnika je postavljen  medicinski kriterijum za utvrđivanje smrti lica čiji se deo tela može uzeti radi presađivanja, a to je  nepovratni prestanak rada mozga (moždana smrt). Moždana smrt nastaje usled smrti moždanog stabla, a kada je mozak mrtav i osoba je mrtva. Osoba koja je u stanju moždane smrti se nalazi na respiratoru kojim se veštački održava oskigenacija tkiva i organa, jer bi usled nedostatka kiseonika,odn,hipoksije došlo do prestanka disanja, a zatim i do zastoja srca.Lekar koji je lečio pacijenta, koji se nalazi u stanju moždane smrti, donosi odluku o prestanku veštačkog održavanja oksigenacije tkiva i organa, a poželjno je da tu odluku donesu najmanje dva lekara, pri čemu nijedan ne sme biti član tima za transplantaciju. Svako punoletno i poslovno sposobno lice može izričito zabraniti uzimanje svojih tkiva u slučaju moždane smrti i takva izjava se daje u pismenoj formi zdravstvenom radniku koji je izabrani lekar davaoca ili nekom dr. ovlašćenom licu navedenom u članu 57.(2)

Poslove transplantacije obavljaju zdravstvene ustanove iz Plana mreže zdravstvenih ustanova koji donosi Vlada RS.  Jako je važno pomenuti da je davanje ćelija i tkiva dobrovoljno i da se može obaviti samo ako je to najpovoljniji način lečenja. Davalac, tj. donor ćelija ili tkiva može biti živo ili umrlo lice , a lice koje prima organe putem postupka transplantacije je primalac organa. Za postupak transplantacije neophodno je pribaviti saglasnost i davaoca i primaoca organa .  Davalac ćelija ili tkiva  ima pravo na  davanje pismene izjave o povlačenju pismenog pristanka, najkasnije do momenta njegove pripreme za postupak transplantacije ćelija ili tkiva.

 Da bi živo lice dalo svoje tkivo ili ćeliju pored njegovog pismenog pristanka potrebno je i da je tim za transplantaciju ovlašćene zdravstvene ustanove dao mišljenje da će se transplantacijom tkiva ili ćelija poboljšati zdravstveno stanje primaoca ili da će doći do potpunog izlečenja, ako nema odgovarajućih ćelija ili tkiva koji su dostupni od umrlog lica kao i da ne postoji alternativni medicinski postupak uporedive efikasnosti za lečenje primaoca.  Uzimanje ćelija i tkiva od živog davaoca dozvoljeno je ako je rizik po njegovo zdravlje, prema medicinskim kriterijuma, u granici prihvatljivog. Davalac ćelija ili tkiva može biti lice koje je starije od 18 godina života,ako je potpuno poslovno sposobno, sposobno za rasuđivanje i donošenje odluka. Izuzetno to može biti i lice mlađe od 18 godina,kao i lice kojem je sudskom odlukom delimično oduzeta poslovna sposobnost ako su ispunjeni sl.usovi:

  • da ne postoji odgovarajući davalac koji je dao pismeni pristanak u skladu sa ovim zakonom;
  • da je primalac tkiva roditelj, brat ili sestra davaoca;
  • da se davanje tkiva obavlja radi spašavanja života primaoca;
  • da je pribavljena saglasnost za uzimanje regenerativnog tkiva od zakonskog zastupnika, odn. staratelja davaoca maloletnog lica, odn. delimično poslovno sposobnog lica;
  • da se davalac ne protivi davanju regenerativnog tkiva radi lečenja roditelja, brata ili sestre davaoca. (3)

Ukoliko se radi o umrlom licu, transplantacija ćelija i tkiva dozvoljena je ako:

  • je to lice pre smrti potpisalo pismeni pristanak za davanje tkiva u slučaju smrti u prisustvu najmanje jednog nezavisnog svedoka koji može potvrditi verodostojnost potpisa i njegovu slobodno izraženu volju;
  • ako je dao nalog drugom licu da u njegovo ime potpiše pristanak za davanje tkiva u slučaju smrti uz sopstveno prisustvo potpisivanju pristanka i u prisustvu najmanje jednog nezavisnog svedoka koji potvrđuje verodostojnost potpisa i slobodno izražene volje davaoca. (4) Taj pismeni pristanak daje se  zdravstvenom radniku koji je izabrani lekar davaoca ili nekom dr. ovlašćenom licu navedenom u članu 57. (5)  Na osnovu ovako datog pristanka tom licu se izdaje donorska kartica od strane organa, ustanove ili organizacije koje je ovlastio ministar.

Sa umrlog lica koje nije dalo pismeni pristanak, ako je naš državljanin i ima stalno prebivalište u RS, kao i sa umrlog maloletnog lica , odn. lica koje nema potpunu poslovnu sposobnost i punoletnog lica kojem je za života na osnovu odluke nadležnog organa oduzeta poslovna sposobnost, ćelije i tkiva se mogu uzeti samo ako ono za života nije izričito pismeno zabranilo uzimanje ćelija i tkiva i tada je potrebna saglasnost članova porodice ukoliko su dostupni ili nekog bliskog lica koje je bilo u prisnom odnosu koji je svima očigledan sa umrlim licem najmanje dve godine pre smrti. Ovlašćeno lice iz zdravstvene ustanove dužno je da informiše jednog od članova porodice umrlog lica o pravu da se sa uzimanjem tkiva saglasi ili o pravu da odbije davanje saglasnosti i potrebno im je dati razumno vreme da donesu odluku.  Na osnovu svega navedenog,po pribavljenom pristanku ili na osnovu donorske kartice ovlašćeni zdravstveni radnik može da započne postupak uzimanja tkiva od umrlog lica.

Pri uzimanju tkiva svi učesnici postupka dužni su da poštuju dostojanstvo umrlog lica i članova porodice umrlog, kao i da preduzmu sve potrebne mere kako bi se povratio spoljašnji izgled umrlog davaoca.

Transplantacija se može obaviti samo ako je pre nje data pismena saglasnost punoletnog i poslovno sposobnog primaoca organa i ako je to izraz njegove slobodne volje, pri čemu je zdravstveni radnik koji učestvuje u postupku transplantacije dužan da primaoca organa upozna sa svim rizicima postupka,uspehu, zabeleženim ozbiljnim reakcijama i mogućim alternativama. Ako se radi o maloletnom licu koje nema poslovnu sposobnost i o licu kojem je sudskom odlukom oduzeta potpuno ili delimično poslovna sposobnost, umesto njih pismenu saglasnost daje njihov zakonski zastupnik ili stratelj, a uz pismenu saglasnost staratelja potrebno je i da se saglasi organ strateljstva i onda njima zdravstveni radnik, koji učestvuje u postupku transplantacije, saopštava sve informacije o postupku i posledicama transplantacije. Bitno je i da ne postoji izričito protivljenje  maloletnog lica koje je starije od 15 godina, kao i delimično poslovno sposobnog lica, koje bi bilo primalac organa.

Zakonom je regulisano formiranje Republičke liste čekanja za transplantaciju koju sačinjava i vodi Uprava za biomedicinu. Lista se formira po vrsti potrebnih ćelija,odn. tkiva. Zabranjeno je sticanje koristi od postupka transplantacije, kao i trgovina ćelijama  i tkivima. Zdravstveni radnik koji učestvuje u postupku transplantacije  dužan je  da odbije učešće u postupku i da bez odlaganja usmeno i pismeno obavesti nadležne državne organe i Upravu za biomedicinu, ukoliko posumnja da su ćelije i tkiva deo lanca trgovine ćelijama i tkivima.  Zabrana sticanja koristi od postupka transplantacije ne odnosi se na naknadu živom davaocu za izgubljenu zaradu, odn. naknadu dr. opravdanih troškova koje je davalac imao zbog postupka uzimanja ćelija,odn. tkiva. Zabranjeno je reklamiranje i oglašavanje potrebe za ćelijama i tkivima, davanje ćelija i tkiva sa ili bez nuđenja novčane ili druge materiajlne ili nematerijalne koristi, reklamiranje zdravstvenih radnika koji učestvuju u postupku, kao i banki ćelija i tkiva. Dozvoljeno je promovisanje dobrovoljnog davalaštva ćelija i tkiva. Podaci o davaocu i primaocu ćelije ili tkiva predstavljaju službenu tajnu i nju su dužna da čuvaju sva lica koja su uključena u postpuak transplantacije,kao i ona lica kojima su podaci dostupni.

Postupak transplantacije se finansira iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za osigurana lica ili iz sredstava dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja osiguranicima koji pravo na zdravstvenu zaštitu ostvaruju na taj način.

Transplantacija je izuzetno značajan postupak, jer se njom spašava život, ali treba poštovati i odluke porodica,jer je u pitanju dostojanstvo njihovih najmilijih kojih više nema.


Literatura I izvori:

Zakon o transplantaciji ćelija i tkiva, „Sl. glasnik RS“ br. 72/2009- autentično tumačenje

http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_transplantaciji_celija_i_tkiva.html

Pravilnik o medicinskim kriterijumima, načinu i postupku utvrđivanja smrti lica čiji se deo tela može uzeti radi presađivanja,  “Sl. glasnik RS”, br.13/2005 od 8.4.2005. godine

http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/reg/viewAct/0e243301-9546-4961-a465-61728c356d00

Vikipedija- slobodna internet prezentacija

Mujović- Zornić,H.,2013.„Donacija I transplantacija organa“, Beograd

http://www.ius.bg.ac.rs/prof/Materijali/dramar/h.mujovic.transplantacija.pdf

Savić S., predavanja iz pravne medicine, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu

http://www.ius.bg.ac.rs/prof/materijali/savslo/Predavanja%20Pravni%20fakultet%20.pdf


Medicinska enciklopedija, Leksikografski zavod FNRJ, Zagreb, 1961, str.591. (citirano od Mujović- Zornić,H.2013:4.)

Zakon o transplantaciji ćelija i tkiva, „Sl. glasnik RS“ br. 72/2009, član 57.

Zakon o transplantaciji ćelija i tkiva, „Sl. glasnik RS“ br. 72/2009, član 51.

Zakon o transplantaciji ćelija i tkiva, „Sl. glasnik RS“ br. 72/2009, član 56.

Zakon o transplantaciji ćelija i tkiva, „Sl. glasnik RS“ br. 72/2009, član 57.


AUTOR TEKSTA: Dubravka Savić.


*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda,  ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.


Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i  Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Dubravka Savić.


ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.