Pravni blogSerbian

Zakon o eksproprijaciji

 

U Srbji, zemlji koja nakon 2000-ih godina počinje da gradi svoju infrastrukturu i jača veze severa i juga, istoka i zapada, dobre medjususedske odnose, ali i mirne živote njenih gradjana može uzburkati pravo eksproprijacije.

U vestima cujemo: “Gradi se koridor, obilaznica, otvaraju se nadvožnjaci, vrši se eksproprijacija poljoprivrednog zemljišta“. Dok rastu betonske tvorevine, na osnovu odredbi ovog zakona nekolicina gradjana moze za „malo“ dobiti mnogo i obrnuto. Presabiranja i kalkulatori, komšije i mediji, ali na kraju država za „oduzeto“ zemljište plaća naknadu u novcu po tacno utvrđenoj tarifi, ne ostavljajući prostor cenkanju.

Osnovna definicija eksproprijacije bila bi: Eksproprijacija predstavlja pravni institut koji dozvoljava prinudni prelaz nepokretnosti iz privatne u državnu svojinu zbog opšteg interesa, a uz naknadu.

Prema  Zakonu o ekspropriaciji, "Sl. glasnik RS", br. 53/95, "Sl. list SRJ", br. 16/2001 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 20/2009, 55/2013 - odluka US i 106/2016 - autentično tumačenje“,  član 1 ovog zakona govori o tome da se nepokretnosti mogu ekspropriatisati ili se svojina na njima može ograničiti samo u koliko je to u javnom interesu,utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.

Nepokretnosti koje mogu biti  predmet eksproprijacije mogu biti: zemljišta, zgrade, i drugi građevinski objekti.

U nastavku zakona, članovi se nižu, i dok se približavamo sve čuvenijem pitanju ko od toga ima najveću korist i da li država zakonima reguliše delatnosti za svoj račun, član 5 Zakona o eksproprijaciji priblizava nam širinu ovog pravnog instituta.

Eksproprijacijom može da se ustanovi i službenost na nepokretnosti ili zakup na zemljištu na određeno vreme (nepotpuna eksproprijacija).

Zakup može da se ustanovi samo u slučaju kada će se zemljište, s obzirom na svrhu za koju se zakup predlaže, koristiti ograničeno vreme, a najviše do tri godine (za istraživanje rudnog i drugog blaga, korišćenje kamenoloma, vađenje gline, peska i šljunka, zakup prirodnih dobara za stavljanje pod zaštitu i sl.)

Po proteku roka na koji je izvršena nepotpuna eksproprijacija, korisnik eksproprijacije je dužan da zemljište vrati u prvobitno stanje.

U prethodonom članu možemo videti da eksproprijacija ne mora nužno i uvek da znači potpuno oduzimanje nepokretnosti od strane Republike Srbije, već odredjena zemlja može biti zakupljena, gde se u ovom slučaju država pojavljuje na strani zakupca, ili na njoj moze biti ustanovljena odredjena vrsta službenosti (na primer plodouživanje) na osnovu koga bi država u konkretnom slucaju imala pravo na korišćenje kamenoloma i vadjenje kamena iz istog u periodu ograničenom zakonom, 3 godine.

Obim subjekata za čije potrebe eksproprijacija moze biti izvršena kreće se od: Republike Srbije, preko pokrajina, gradova, grada Beograda, opština, javnih fondova... ali  odredba zakona jasno govori o tome da se ovaj pravni institut može izvršiti i u korist gradjana. U koliko je na primer neophodno eksproprisati susednu parcelu radi postavljanja instalacija u nekom naselju.

Moguće su naravno i drugačije vrste „pogodbi“ pa tako, vlasnik  stana ili čitave stambene zgrade, lokala koji  su eksproprisani ima pravo da zahteva da mu se da novi stan, zgrada, lokal, s tim što se njihove tržišne vrednosti moraju poklapati, ili mu se mora isplatiti razlika u koliko novi objekat ima nižu tržišnu vrednost.

Svaka vrsta promene vlasnika zemlje, pa i same eksproprijacije mora biti uneta u katastar nepokretnosti. Zahtev za unos mogu zatražiti obe strane, ravnopravno.

I dok se nekada plaćalo dosta, i čulo se čuveno:  Da li će put proći preko moje njive? Danas tarife i nisu toliko izdašne, naravno kada se radi o poljoprivrednom zemljištu, klase zemlje su te koje mu odredjuju vrednost.

Prilikom gradnje čuvenog koridora 10 kada je izvršena eksproprijacija na oko 330 kilometara tarife su se znale. Od najjeftinije plaćenog kvadrata u Subotici koji je iznosio svega 70 dinara do najskupljeg u Novom Sadu od oko 3.000 dinara po kvadratnom metru.

Na kraju jedno je jasno, iako je privatna svojina neprikosnovena, ona moze biti oduzeta ovim putem, ili se privremeno može naći u upotrebi države ili drugih subjekata. U koliko posmatramo na pravi način gradnja i zaštita, korišćenje i eksploatisanje ruda prema načinima utvrdjenim zakonom doneće ekonomski prosperitet i pomoći društvu na globalnom nivou. Da li je potrebno možda, uneti odredjene izmene? Odgovor na to pitanje, uvek bi mogao da bude pozitivan, ali dok ne sačekamo neke bolje prilike govorimo o onome što imamo.


Literatura i izvori:

Zakon o ekspropriaciji, "Sl. glasnik RS", br. 53/95, "Sl. list SRJ", br. 16/2001 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 20/2009, 55/2013 - odluka US i 106/2016 - autentično tumačenje“

http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_eksproprijaciji.html

Wikipedia- slobodna internet enciklopedija

Večernje novosti- online

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:374494-Eksproprijacija-Na-trasama-nema-cenkanja


Autor teksta: Marija Mijajlović


*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda,  ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.


Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i  Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Marija Mijajlović.


ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI - Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.