VRSTE SUDOVA U REPUBLICI SRBIJI

Posted on Posted in Pravni blog

Svaka država ima svoju sudsku vlast tj. pravosuđe, kojom se rešavaju sporni predmeti nekog učinjenog krivičnog dela od strane sugrađanina te države. Državu čine: stanovništvo, vlast, i teritorija. Sud je jedinstvena vlast, donesena Ustavom Republike Srbije koja služi za narod, i koja je rasprostranjena čitavom teritorijom jedne države.

U Republici Srbiji sudska vlast obuhvata dve grupe sudova: sudove opšte nadležnosti i sudove posebne nadležnosti.

  1. Sudovi opšte nadležnosti

Sudovi opšte nadležnosti su:

  1. Osnovni sudovi,
  2. Viši sudovi,
  3. Apelacioni sudovi,
  4. Vrhovni kasacioni sud.[1]

  1. Osnovni sudovi

Osnovni sudovi su prvostepeni sudovi opšte nadležnosti.[2] U Republici Srbiji postoji 67[3] osnovnih sudova opšte nadležnosti. Ovaj sud je nadležan za teritoriju grada, jedne ili više opština. Građani od osnovnog suda mogu da steknu međunarodnu pravnu pomoć u postupcima za krivična dela iz svoje nadležnosti. Takođe, ovaj sud odlučuje o priznanju i izvršenju stranih sudskih i arbitražnih odluka, ako dođe do sukoba nadležnosti između osnovnih sudova sa svog područja – osnovni sud vrši odluku rešenja sukoba. Izvršava odluke inostranog suda, pruža pomoć svedocima, i obavlja sve poslove određene zakonom.

  1. Viši sudovi

Viši sud se osniva na područje jednog ili više sudova. U Republici Srbiji postoji 25[4] viših sudova u prvom stepenu, koji sudi za krivična dela za koja je glavna kazna predviđena kazna zatvora preko 10 godina.

Viši sud, sudi za krivična dela: protiv čovečnosti, protiv Vosjke Srbije, izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti, pranje novca, ubistvo na mah, silovanje, otmica, zloupotreba položaja odgovornog lica, u sporovoima o autorskim i srodnim pravima i zaštiti i upotrebi pronalazaka i drugih krivičnih dela.[5]

  1. Apelacioni sudovi

Apelacioni sudovi se osniva za područje više viših sudova.[6] Postoje 4 apelaciona suda u Republici Srbiji. To su apelacioni sudovi u: Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Svi oni slučajevi u kojima za odučivanje nije nadležan viši sud, nadležan je apelacioni sud koji odlučuje po žalbama na odluke osnovnih sudova opšte nadležnosti.

  1. Vrhovni kasacioni sud

Prema Zakonu o uređenju sudova[7], Vrhovni kasacioni sud je neposredno viši sud za Privredni apelacioni sud, Prekršajni apelacioni sud, Upravni sud i apelacioni sud.

Sedište vrhovnog kasacionog suda je u Beogradu. Nadležnost ovog suda je podeljena u okviru nadležnosti u suđenju, i na nadležnost izvan suđenja.

Vrhovni kasacioni su u okviru nadležnosti u suđenju, odlučuje o vanrednim pravnim sredstvima odluka sudova Republike Srbije, i o sukobu nadležnosti između sudova, kao i drugim nadležnostima određenim zakonom.

Druga oblast nadležnosti Vrhovnog kasacioniog suda je nadležnost izvan suđenja. Ova nadležnost propisuje da Vrhovni kasacioni sud:

  • imenuje sudije Ustavnog suda,
  • razmatra primenu zakona,
  • utvrđuje načelne pravne stavove radi jedinstvene sudske primene prava,
  • daje mišljenje o kandidati za predsednika Vrhovnog kasacionog suda.[8]

Predsednika Vrhovnog kasacionog suda bira Narodna skupština, uz pomoć predloga Visokog saveta sudstva, i po pribavljenom mišljenju opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda. Izabrani predsednik Vrhovnog kasacionog suda može da bude predsednik na period od pet godina, nakon isteka roka ne može biti ponovo biran.

  1. Sudovi posebne nadležnosti

Sudovi posebne nadležnosti su:

  1. Privredni sudovi,
  2. Privredni apelacioni sud,
  3. Prekršajni sudovi,
  4. Prekršajni apelacioni sud,
  5. Upravni sud.[9]

  1. Privredni sudovi

Privredni sudovi su prvostepeni sudovi, čija nadležnost obuvata rešavanja sporova nastalih tokom privrednog poslovanja. U Republici Srbiji postoji 17 privrednih sudova.

  1. Privredni apelacioni sud

Postoji jedan privredni apelacioni sud u Republici Srbiji, njegovo sedište je u Beogradu. Nadležnost ovog suda je da odlučuje o žalbama, na osnovu donetih odluka privrednih sudova u Republici Srbiji.

  1. Prekršajni sudovi

Prekršajni sudovi su nadležni za teritoriju grada, jednu ili više opština. Sud prekršajni u prvom stepenu sudi za prekršaje, i odlučuje o žalbama na odluke organa uprave u prekršajnm postupku. Postoji 45 prekršajnih sudova u Republici Srbiji.

  1. Prekršajni apelacioni sud

Prekršajni apelacioni sud odlučuje o žalbama na donete odluke prekršajnih sudova u Republici Srbiji. Sedište prekršajnog apelacionog suda je u Beogradu. S tim, što postoje odeljenja prekršajnog apelacionog suda izvan sedišta suda u: Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu.

  1. Upravni sud

Upravni sud, sudi u upravnim sporovima. Sedište ovog suda je u Beogradu. Upravni sud, kao i prekršajni apelacioni sud, ima svoja odeljenja izvan sedišta suda u: Novom Sadu, Kragujevcu, i Nišu.


Izvori:

Zakon o uređenju sudova (“Sl. glasnik RS”, br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 – dr. zakon, 78/2011 – dr. zakon, 101/2011, 101/2013, 106/2015, 40/2015 – dr. zakon, 13/2016 i 108/2016)

http://www.portal.sud.rs/code/navigate.aspx?Id=528

[1] Zakon o uređenju sudova (“Sl. glasnik RS”, br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 – dr. zakon, 78/2011 – dr. zakon, 101/2011, 101/2013, 106/2015, 40/2015 – dr. zakon, 13/2016 i 108/2016)

[2] http://www.portal.sud.rs/code/navigate.aspx?Id=551 , pristup sajtu 08.05.2017. godine

[3] http://www.portal.sud.rs/code/navigate.aspx?Id=552 , pristup sajtu 08.05.2017. godine

[4] http://www.portal.sud.rs/code/navigate.aspx?Id=537 , pristup sajtu 08.05.2017. godine

[5] http://www.portal.sud.rs/code/navigate.aspx?Id=538 , pristup sajtu 08.05.2017. godine

[6] Zakon o uređenju sudova (“Sl. glasnik RS”, br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 – dr. zakon, 78/2011 – dr. zakon, 101/2011, 101/2013, 106/2015, 40/2015 – dr. zakon, 13/2016 i 108/2016)

[7] Zakon o uređenju sudova (“Sl. glasnik RS”, br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 – dr. zakon, 78/2011 – dr. zakon, 101/2011, 101/2013, 106/2015, 40/2015 – dr. zakon, 13/2016 i 108/2016)

[8] http://www.portal.sud.rs/code/navigate.aspx?Id=528 , pristup sajtu 08.05.2017. godine

[9] Zakon o uređenju sudova (“Sl. glasnik RS”, br. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 – dr. zakon, 78/2011 – dr. zakon, 101/2011, 101/2013, 106/2015, 40/2015 – dr. zakon, 13/2016 i 108/2016)


Autor teksta: Jelica Kusmuk.


*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda,  ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.


Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i  Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Jelica Kusmuk.


ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.