Pravni blog

Ustavna ljudska prava i slobode kao osnov za jedan od načina učešća građana u upravljanju državom

I deo

Analiza Člana 56. Ustava Republike Srbije

 PETICIJA

U poslednje vreme, naročito na internetu, srećemo ogroman broj peticija građana u elektronskoj formi, pozive da deljenjem različitih sadržaja na društvenim mrežama utiču na društvo u celinu. Neki od ovih pokušaja su zaista sa dobim razlogom i potkrepljeni dobrim idejama, ali bez pravog znanja o tome kako to sprovesti u delo. Za reakciju organa javne vlasti koji su u konkretnom slučaju nadležni  potrebni su drugačiji postupci zavisno od ideje koja se želi sprovesti, odnosno od forme koja je prilagođana toj ideji.

Jedan od najčešćih oblika ovakve inicijative našeg društva jeste peticija. Vrlo često se srećemo sa različitim zahtevima određenih grupa ljudi na internetu  koji radi sprovođenja neke ideja traže samo Vaš pristanak odnosno “potpis” u vidu ostavljanja ličnih podataka na nekakvoj listi. U ovakvim slučajevima moramo biti strogo obazrivi jer internet forme peticije u Srbiji još uvek je teško realizovati i postoji veliki broj zloupotreba podataka ostavljenih baš ovim putem. Ne postoji pravni akt kojim se reguliše forma peticije što daje slobodu za ovakvu formu, ali isto tako ne postoji ni onaj koji izričito govori da su online peticije dozvoljene.

Ono što treba znati je pre svega šta je to tačno peticija, zati na koji način se podnosi, kome i koje podatke traba da sadrži.

Pravo građana na peticiju garantovano je članom 56. Ustava Republike Srbije:

Svako ima pravo da, sam ili zajedno sa drugima, upućuje peticije i druge predloge državnim organima, organizacijama kojima su poverena javna ovlašćenja, organima autonomne pokrajine i organima jedinica lokalne samouprave i da od njih dobije odgovor kada ga traži.

Zbog upućivanja peticija i predloga niko ne može da trpi štetne posledice.

Niko ne može da trpi štetne posledice za stavove iznete u podnetoj peticiji ili predlogu, osim ako je time učinio krivično delo.

Ovaj član ustava je sasvim u skladu sa teorijskim zahtevima koje nalaže pisanje ustava, nije preopširan, načelno određuje ovo pravo državljana Republike Srbije, daje prostor za detaljnije zakonsko regulisanje ove materije, s tim razlogom ne daje odgovor na gorepostavljena pitanja. Međutim, kada se uzme u obzir da zakon o peticijama ne postoji, tj. da je 2002. godine ukunut Zakon o peticijama i predlozima bivše Jugoslavije bez donošenja novog zakona koji reguliše ovu materiju dolazi do ozbiljnog problema i stvaranja prostora za manipulisanje pravom na peticiju i podacima koje ljudi svojim potpisivanjem ostavljaju.

Od izuzetne je važnosti znati i to da organ kome se peticija podnosi nije u obavezi da istu i usvoji kao ni da da bilo kakav odgovor jer sankcija za nedavanje odgovora na peticiju nigde ne postoji, a ne postoji ni propisan rok za odgovor na peticiju, ovo može biti deo pravilnika konkretnog organa što ne omogućava dovoljan stepen dostupnposti ovakve informacije podnosiocima peticije. Jedini način za ostvarivanje ovog prava ukoliko do njega ne dođe samim podnošenjem peticij jeste žalba Ustavnom sudu Republike Srbije, što povlači za sobom veliki broj komplikacija i zahteva ogromnu istrajnost podnosioca žalbe.

Još jedan problem koji se javlja u ovom slučaju jeste taj da nije dovoljno jasno definisan spisak organa kojima se peticija može podneti.

Peticija je grupno, pismeno obraćanje građana kojom se od organa javne vlasti traži uvođenje određene mere, zabrane ili vršenje određene radnje. Peticija mora biti jasno formilusana i podneta nadležnom organu. Prema praksi, i prema propisima ranijeg zakona, treba da sarži:

  • Pravni osnov prava na peticiju – Ustavna garancija članom 56.
  • Naziv organa kome se podnosi
  • Tekst zahteva koji se traži uz obrazloženje – treba biti jasan i konkretan
  • Podaci lica koje je pokrenulo peticiju – ime i prezime, potpis, adresu i jedinstveni matični broj
  • Podaci potpisnika – ime i prezime, adresa stanovanja i potpis (pod potpisom bi trebalo smatrati svojeručni potpis)

Veliki je broj slučajeva da se kod internet peticije traži i e-mail adresa potpisnika. Postoje opravdani razlozi za ovakav zahtev kao što su npr. obaveštavanje o rezultatima peticije, broju potpisnika, datumu podnošenja i drugo, međutim postoji izvestan broj slučajeva kada se ovakva informacija zloupotrebljava na različite načine.

PREDLOG

Postoji veliki broj načina na koji se može uticati na državne organe da neku ideju naroda sprovedu u delo. Najpopularniji među njima je svima poznata peticija. Dosta manje poznat oblik za ovakvu aktivnost stanovnika Republike Srbije jeste predlog. Razlog za to je taj što se čovek uvek oseća sikgurnije u grupi i kada je podržan od strane grupe, a predlog je pismeno obraćanje organima državne vlasti od strane jednog stanovnika Republike Srbije. Dakle osnovna razlika je ta što je predlog individualno a peticija grupno predlaganje uvođenja, ukidanja ili menjanja određenog stanja u društvo aktima organa koji je nadležan u konkretnom slučaju.

Pravi osnov za pokretanje predloga isti je kao i kod peticije, proizlazi iz stava 1 člana 56. Ustava Republike Srbije:

Svako ima pravo da, sam ili zajedno sa drugima, upućuje peticije i druge predloge državnim organima, organizacijama kojima su poverena javna ovlašćenja, organima autonomne pokrajine i organima jedinica lokalne samouprave i da od njih dobije odgovor kada ga traži.

Što se tiče same forme ove vrtse podneska, ona Ustavom niti bilo kojim drugim zakonom ili pravnim akrom nije uređena, a s obzirom da predstavlja neformalni vid obraćanja vlastima stroga forma nije neohodna, ali ipak postoje određeni podaci koje mora sadžati:

  • Pravni osnov prava na predlog – proizlazi iz Ustava, član 56.
  • Naziv organa kome se podnosi – zavisno od svrhe i cilja predloga
  • Tekst zahteva i obrazloženje – mora biti jasno i precizno formulisan
  • Podaci lica koje je podnelo prelog – ime i prezime, potpis, adresu i jedinstveni matični broj

Za žalost u praksi je se podlošenje preloga jako malo primenjuje jer čovek kada nastupa kao individua pred velikom mašinerijom zvanom država smatra da ima malo izgleda za ostvarivanje svoje namere.

PREDSTAVKA I PRITUŽBA

Pored peticije i predloga postoji još posredih načina učešća građana u upravljanju u Srbiji koji su obuhvaćeni članom 56. Ustava Republike Srbije u delu gde se pominju i drugi predlozi. Osmi navedenih postoje predstavke i pritužbe.

Za razliku od prethodna dva podneska ovde se radi o žalbama građana. Kod predstavke jedan ili grupa građana ukazuje organima javne vlasti na nepravilnost u radu istih ili iskazuje kritiku njihovog rada. Kod pritužbe je razlog podnošenja drugačiji. Pritužba se podnosi nadležnom organu u situaciji kada je pojedincu ugroženo neko pravo ili povrežen pravni interes odreženim aktom organa. Dakle, pritužba je isključivo individualni podnesak dok predstavka može biti podneta od strane grupe ili individualno.

Kod forma i jednog i drugog podneska treba se držati prethodnih stavki navedenih kod peticije i predloga s tim da treba voditi računa o tome da li se radi o individualnom podnesku kada se treba držati modela forme predloga ili se radi o grupnom podnesku kada se treba držati modela forme peticije

Država je svojim građanima pružila sasvim dovoljno sredstava za izražavanje svoje volje i nezadovoljstva, međutim ostavila je veliki broj pravnih praznina koji otežavaju ostvarivanje ovog prava. Postoji veliki broj kritika države na ovaj račun i veliki broj podnetih predloga zakona koji bliže uređuju ovu materiju. Međutim ne treba biti u zabludi da je pravo na peticiju i druge predloge neostvarivo, ono je ipak zagarantovano Ustavom i pripada nama. Između ostalog, u svako vreme i u svakoj državi ostvarivanje ovog prava nije jednostavno jer treba pokrenuti čitav mehanizam radi ispunjavanja konkretnog podnetog predloga i u ovakvim situacijama uvek je neophodan sastojak svake peticije, predloga… upornost građana za ostvarivanje svojih prava.


Izvori:

Ustav republike srbije

https://www.uticaj.rs


Autor teksta: Vanja Talijan


*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda,  ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.


Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i  Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Vanja Talijan.


ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.