Pravni blog

UGOVORI O KORIŠĆENJU I PRENOSU AUTORSKIH I SRODNIH PRAVA SA MEĐUNARODNIM ELEMENTOM

Ugovor se uopšteno definiše kao saglasnost volja dveju strana na neko davanje, činjenje, nečinjenje ili trpljenje. Ugovori kao takvi su uvek dvostrani pravni poslovi, a mogu biti jednostrano ili dvostrano obavezni, što je u praksi bitno razlikovati. Autorski ugovori u širem smislu su svakako specifična vrsta ugovora, ali su i uvek dvostrano obavezni što znači da i jedna i druga strana u ugovoru pored sticanja određenih prava prihvataju i određene obaveze. Konkretno kod autorskog ugovora „[…] korisnik autorskog dela stiče od autora pravo da koristi određeno autorsko delo na određeni način […]“[1], a usled čega nastaje obaveza korisnika na plaćanje odgovarajuće naknade ili honorara. Takođe, autorskim ugovorom se isključivo prenose imovinska prava autora kojima se korisniku omogućava iskorišćavanje autorskog dela, dok se moralna prava po pravilu ne prenose, izuzev u nekim zemljama anglosaksonskog pravnog sistema.[2] Ugovor o autorskom pravu mora biti u pisanom obliku i vremenski ograničen u zakonski određenom okviru, jer sam autor ne može preneti više prava korisniku svog dela nego što ih i sam ima, a prema srpskom pravu autorska imovinska prava traju za života autora i 70 godina nakon njegove smrti (kod srodnih prava taj rok je kraći[3]) računajući od godine koje neposredno sledi za godinom smrti autora. Sve što posebnim zakonom o autorskom i srodnim pravima nije posebno regulisano, primenjuje se zakon kojim se regulišu obligacioni odnosi.     Kod ugovora sa međunarodnim elementom može doći do sukoba u primeni propisa dveju ili više zemalja, te bi se i u tom kontekstu mogle javiti tri praktične situacije:

1) kada je samim ugovorom određeno merodavno pravo koje će se primenjivati,

2) kada merodavno pravo nije prethodno određeno, i

3) kada je pravo ugovorom određeno ali je u sukobu sa pravom koje bi se primenjivalo da ugovorne strane nisu zaključile ugovor.[4]

Prva situacija je najjednostavnija u praksi, jer se autor i korisnik autorskog dela sporazumevaju oko primene prava i samim tim se govori o smanjenom riziku za obe ugovorne strane. Sa druge strane, kada merodavno pravo nije određeno a priori, a okolnosti slučaja ukazuju na primenu srpskog prava kao merodavnog, primenjivaće se odredbe Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja („Sl.list SFRJ“, br. 43/82 i 72/82 – ispr., „Sl.list SRJ“, br. 46/96 i „Sl.glasnik RS“, br. 46/2006 – dr.zakon ) (dalje u tekstu: Zakon) koji donekle uređuje privatnopravne odnose između autora i korisnika autorskih dela koji su iz različitih zemalja. Važnost takvog propisa se ogleda u činjenici da je u današnje vreme sve više ugovora sa međunarodnim elementom i da u slučaju različitih zakonskih rešenja može lakše da se utvrdi koji propis će biti primenjen na konkretnu situaciju. Pomenuti Zakon u članu 20. stav 1. tačka 14. sadrži odredbu: „Ako nije izabrano merodavno pravo i ako posebne okolnosti slučaja ne upućuju na drugo pravo, kao merodavno pravo primenjuje se: „[…] pravo mesta gde se u vreme prijema ponude nalazilo prebivalište, odnosno sedište autora“. Iz pomenute zakonske odredbe se jedino može zaključiti da je autor dela taj kojem se čini određena ponuda za iskorišćavanje njegovog dela. Moglo bi se reći da je preovlađujući stav u smislu treće situacije, pod uslovom da je ugovor validan i nije osporen, takav da primena pravila o autorskom pravu ima prednost u odnosu na bilo koju sukobljenu odredbu zaključenog ugovora.[5]

Prema Bernskoj konvenciji za zaštitu književnih i umetničkih dela (dalje u tekstu: Konvencija), poštuje se tzv. princip nacionalnog tretmana što znači da autorsko delo nastalo u jednoj državi članici/potpisnici Konvencije uživa istu zaštitu u bilo kojoj drugoj državi članici/potpisnici koju ona daje ili garantuje svojim državljanima. Cilj ovog principa jeste obezbeđivanje jednakosti među autorskim delima nastalim u različitim zemaljama gde važe i različiti propisi, a kako bi se što bolje izbegao sukob zakona i onemogućile države potpisnice da svojim državljanima autorima daju veće povlastice u odnosu na autore iz drugih država. Takođe, u pogledu principa nacionalnog tretmana su se javljala i drugačija tumačenja kao npr. da se primeni pravo one države gde je do povrede autorskog dela došlo, bez obzira na nacionalnost autora, mesto nastanka samog dela ili njegovog prvog objavljivanja, što je izazvalo brojna negodovanja i mogućnost manipulacije sa vlasništvom nad takvim delom koje bi se  menjalo svaki put kada bi autorsko delo prešlo međudržavnu granicu.[6] Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (dalje u tekstu: TRIPS Sporazum), koji upućuje na primenu Konvencije izuzev u pogledu moralnih prava autora,  članom 3. takođe uvodi princip nacionalnog tretmana. TRIPS Sporazum, štaviše, članom 4. podrazumeva i primenu principa najpovoljnije nacije koji podrazumeva da i u slučaju da jedna država daje određene povlastice državljanima neke druge države, takve povlastice automatski važe i za državljane svih ostalih država članica, analogno primenjeno na autore.

Zakon o autorskom i srodnim pravima (“Sl. glasnik RS”, br. 104/2009, 99/2011, 119/2012 i 29/2016 – odluka US) (dalje u tekstu: ZASP) štiti dela stranih autora ako taj autor „[…] ima autorska prava na osnovu međunarodnog ugovora koji je ratifikovala Republika Srbija“ i ako „[…] postoji uzajamnost između Republike Srbije i zemlje kojoj autor pripada“, dok se moralna prava stranog autora štite bez obzira da li su ispunjeni navedeni zakonski uslovi. ZASP u autorske ugovore uključuje između ostalog izdavački ugovor, ugovor o predstavljanju, ugovor o izvođenju, ugovor o preradi autorskog dela, ugovor o filmskom delu i ugovor o narudžbini autorskog dela, ali važeći Zakon ne reguliše posebno nijedan od njih, već se može samo pretpostaviti da ga je zakonodavac podveo pod već gorepomenuti član 20. gde određuje momenat prijema ponude autora dela kao mogućnost da se Zakon primeni. Činjenica da važeći Zakon ne reguliše detaljnije ovaj segment prava u smislu međunarodnog sukoba propisa, pritom ne pominjući uopšte prava srodna autorskom, govori dovoljno u prilog činjenici da je potrebno doneti novi akt koji bi obuhvatio eventualne sporne situacije. Takođe, trenutno stanje u ovoj oblasti bi zbog šturog regulisanja ugovora o autorskom pravu moglo čak da dovede do upućivanja na primenu nekog drugog merodavnog prava, što svakako nije cilj i ne ide u korist autorima sa prebivalištem odnosno sedištem na teritoriji Republike Srbije. U junu 2014. godine je, nakon održane javne rasprave, donet konačni Nacrt Zakona o međunarodnom privatnom pravu[7], koji je trebao da zameni postojeći Zakon, a u okviru kojeg su uvedene novine u pogledu prava intelektualne svojine (čl. 139-141) i to prvenstveno u pogledu nadležnosti suda, a zatim i merodavnog prava, tako da bi odredba člana 140 (1) tog novog zakona glasila: „Za postojanje, punovažnost, dejstva, trajanje, prestanak i prenosivost autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i drugih neregistrovanih prava intelektualne svojine merodavno je pravo države za koju je zatražena njihova zaštita“, što zapravo ostavlja slobodu samom autoru da bira kojim pravom će eventualno štititi svoje delo. Predviđeno je da bi novi zakon stupio na snagu 6 meseci nakon objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije, do kojeg još uvek, iz nepoznatih razloga, nije došlo.

Za ugovorne strane je svakako najpovoljnije da međusobnim dogovorom odrede pravo koje će se primenjivati na pravne aspekte objavljivanja autorskog dela nastalog na teritoriji države odakle je autor, kojim bi se lakše rešio eventualni spor, ali se mora imati u vidu da je u suprotnom potrebno dobro proučiti propise države o autorskim i srodnim pravima u kojoj se konkretno delo objavljuje i koristi, a koje se tiču nastanka prava i obaveza. Momenat komercijalnog iskorišćavanja imovinskih prava autora, bez obzira na samo poreklo autora i njegovo previvalište ili sedište, nas dovodi donekle i u trgovinsku sferu gde je motivacija sticanja profita ponekad jedini cilj, te su i zloupotrebe i „zaobilaženja“ postojećih propisa moguća. Idealno rešenje za iskorišćavanje autorskih i srodnih prava na delima bi bila znatno detaljnija unifikacija propisa, što dosada nije urađeno, a gde bi mogle da se izbegnu situacije sukoba dva ili čak više potencijalnih merodavnih propisa iz različitih sistema koje na prvom koraku bespotrebno komplikuju ugovorne odnose i takoreći „bacaju“ senku na mogućnosti plasiranja kreativnih ideja izvan jedne teritorije.


IZVORI:

Agreement on trade-related aspects of intellectual property rights (TRIPS Agreement), dostupno na: https://www.wto.org/english/docs_e/legal_e/27-trips.pdf [datum pristupa 03.07.2017]

Besarović Vesna,[2005], Intelektualna svojina – Industrijska svojina i autorsko pravo, Beograd, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu

Berne Convention on protection of Literary and Artistic Works, dostupno na: http://www.wipo.int/wipolex/en/treaties/text.jsp?file_id=283693 [datum pristupa 03.07.2017]

Goldstein Paul, Hugenholtz P. Bernt , International Copyright:Principles, Law and Practice, Google Books, dostupno na:

https://books.google.rs/books?id=UWcBAQAAQBAJ&pg=PA132&lpg=PA132&dq=TRIPS+authorship+agreement+foreign+element&source=bl&ots=L9TqrpSk6h&sig=2soPzICRXUp7zik5SmhZBRDIHQM&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjG0MX7kr7UAhXCPZoKHZYmCY0Q6AEIOTAF#v=onepage&q=TRIPS%20authorship%20agreement%20foreign%20element&f=false  [datum pristupa 06.07.2017.]

K.Yu Peter, [2001] Conflict of Laws issues in international copyright cases, dostupno na: http://www.peteryu.com/gigalaw0401.pdf  [datum pristupa 26.06.2017.]

Marković S., Autorsko ugovorno pravo – Kreativnost na tržištu, dostupno na: http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/zbornikfdu/11-12/21/download_ser_cyr  [datum pristupa 20.06.2017]

Republika Srbija, Ministarstvo pravde, dostupno na: http://www.mpravde.gov.rs [datum pristupa 05.07.2017]

Zakon o autorskom i srodnim pravima (“Sl. glasnik RS”, br. 104/2009, 99/2011, 119/2012 i 29/2016 – odluka US)

Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja („Sl.list SFRJ“, br. 43/82 i 72/82 – ispr., „Sl.list SRJ“, br. 46/96 i „Sl.glasnik RS“, br. 46/2006 – dr.zakon )

[1] Marković S., Autorsko ugovorno pravo-Kreativnost na tržištu, Uvod, strana 360, para 3.,dostupno na: http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/zbornikfdu/11-12/21/download_ser_cyr

[2] Prema istraživanju Besarović V. (2005), Intelektualna svojina – Industrijska svojina i autorsko pravo, Beograd, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, strana 310.

[3] Videti detaljnije Zakon o autorskom i srodnim pravima, član 147.

[4] Paul Goldstein, P. Bernt Hugenholtz, International Copyright:Principles, Law and Practice, subtitle – 4.4.Conflict of Laws, Google Books, strana 131-132, para. 3, dostupno na: https://books.google.rs/books?id=UWcBAQAAQBAJ&pg=PA132&lpg=PA132&dq=TRIPS+authorship+agreement+foreign+element&source=bl&ots=L9TqrpSk6h&sig=2soPzICRXUp7zik5SmhZBRDIHQM&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjG0MX7kr7UAhXCPZoKHZYmCY0Q6AEIOTAF#v=onepage&q=TRIPS%20authorship%20agreement%20foreign%20element&f=false

[5] Goldstein Paul, Hugenholtz P. Bernt , International Copyright:Principles, Law and Practice,4.4.3.Where the Law of the Protecting country and the Law of the Contract conflict, Google Books, strana150, para.2, detaljnije dostupno na:

https://books.google.rs/books?id=UWcBAQAAQBAJ&pg=PA132&lpg=PA132&dq=TRIPS+authorship+agreement+foreign+element&source=bl&ots=L9TqrpSk6h&sig=2soPzICRXUp7zik5SmhZBRDIHQM&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjG0MX7kr7UAhXCPZoKHZYmCY0Q6AEIOTAF#v=onepage&q=TRIPS%20authorship%20agreement%20foreign%20element&f=false

[6] K.Yu Peter,  Conflict of Laws issues in international copyright cases, Two interpretations of National Treatment Principle, GigaLaw.com, April 2001, strana 2, dostupno na: http://www.peteryu.com/gigalaw0401.pdf

[7] Republika Srbija, Ministarstvo pravde, Radne verzije propisa, Zakon o međunarodnom privatnom pravu – konačna verzija nacrta zakona, dostupno na: http://www.mpravde.gov.rs/sekcija/53/radne-verzije-propisa.php


AUTOR TEKSTA: Aleksandra Burić.


*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda,  ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.


Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i  Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Aleksandra Burić.


ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.