UGOVOR O POVERLJIVOSTI – „NDA“

Posted on Posted in Pravni blog

Sve veća razvijenost delatnosti informacionih tehnologija na našem tržištu dovela je do učestalije primene tkzv. „en-di-ej“ ugovora. Izraz je preuzet iz engleskog jezika i predstavlja skraćenicu za Non-Disclosure-Agreement, što bi u našem jeziku označavalo neodavanje tajni ili obavezivanje na poverljivost i čuvanje podataka.

Primena Ugovora o poverljivosti je dosta široka, pa se tako nemojte iznenaditi ako prilikom odlaska na razgovor za posao dobijete da potpišete jedan ovakav. Često ga koriste banke, investitori bilo u građevinskoj struci, bilo investitori u star-up firme, advokati i slično.

• Svrha Ugovora o poverljivosti

Njime se jedna ugovorna strana (ukoliko se radi o jednostranom, kao što je recimo slučaj kod poslodavca i lica koje dolazi na razgovor za posao) ili obe ugovorne strane (ukoliko se radi o dvostranom, kao što je recimo slučaj poslovne saradnje između dve firme) štite od iznošenja poverljivih informacija koje obuhvataju delove podataka o specifičnim znanjima, poslovnoj tajni, informacije o klijentima ili proizvodima, strateškim planovima i druge informacije koje su poverljive i vlasništvo isključivo određene kompanije ili fizičkog lica, a mogu biti od koristi konkurenciji. Ovaj ugovor navodi potpisnika/e da ne može/mogu da otkrije/u ili na bilo koji način profitira/ju od informacije koja se odnosi na firmu/fizičko lice sa kojom je sporazum potpisan.

• Ugovorne odredbe

1. Mesto i datum zaključenja Ugovora

2. Ugovorne strane – Specifičnost ovog Ugovora je što se ne može uvek tačno prevideti koja ugovorna strana je Davalac poverljivih informacija, a koja Primalac. Recimo, prilikom poslovne saradnje dve firme, obe i daju i primaju poverljive informacije one druge strane.

3. Predmet Ugovora – njega je potrebno jasno definisati, npr. „Ugovorne strane su se sporazumele da započnu pregovore ili zaključe ugovor o zajedničkoj poslovnoj saradnji, odnosno već poslovno sarađuju u domenu svojih delatnosti. Radi ostvarenja saradnje iz prethodnog stava, svaka Ugovorna strana može otkriti određene poverljive informacije drugoj Ugovornoj strani.“

4. Definicije šta se ima smatrati poverljivom informacijom npr: „ uključujući ali se ne ograničavajući na znanje i iskustvo (know-how), ideje, koncepte, dizajn, poslovnu praksu, dokumentaciju, prototipove, crteže, statističke podatke, šifre za softver, tehnologiju istraživanja i razvoja, podatke o troškovima, profitu ili o marži, druge finansijske podatke, informacije o klijentima, dobavljačima i zaposlenima, o poslovnim planovima, poslovnim tajnama i o pravima intelektualne svojine..“ , kao i šta ne predstavlja poverljive informacije npr: „koje Ugovorna strana na osnovu svoje prethodno postojeće dokumentacije može dokazati da ih je pribavila na zakonit način pre nego što su saopštene“

5. Zaštita poverljivih informacija – ovde je potrebno definisati kako se faktički štite poverljive informacije napred definisane, npr: „..da neće otkriti ni jednu Poverljivu informaciju bilo kom trećem licu, izuzev direktorima, zaposlenima, predstavnicima, savetnicima, ili na drugi način angažovanim licima te Ugovorne strane, za koje je neophodno da budu upoznati sa tom Poverljivom informacijom radi izvršenja poslova iz zajedničke poslovne saradnje“

6. Ograničavanje odgovornosti za odavanje Poverljivih informacija – ovde se radi o situaciji kada se poverljive informacije odaju policiji, inspekciji ili drugim državnim organima, kada je to Zakonom ili prinudnim propisima propisano;

7. Dužina trajanja Ugovora i rok za vraćanje Poverljivih informacija – dužina trajanja se uglavnom ugovara na period od minimum jedne do maksimum pet godina. Kada ugovor istekne potrebno je definisati u kom vremenskom periodu i na koji način će razmenjena dokumentacija koja predstavlja poverljivu informaciju biti vraćena između ugovornih strana.

8. Ugovorna kazna – potrebno je definisati određenu novčanu sumu koja će služiti kao naknada štete za povredu, tj otkrivanje poverljivih informacija od strane bilo koje ugovorne strane;

9. Davanje izjava i garancija – Ugovorna strana koja prima Poverljivu informaciju ne može davati bilo kakve garancije ili sačinjavati bilo kakve ugovore, bez prethodne saglasnosti ugovorne strane koja Poverljivu informaciju daje. Ukratko, jedna Ugovorna strana ne može bazirati svoje poslovanje na Poverljivim informacijama druge ugovorne strane ukoliko to ne ugovore.

10. Prava intelektualne svojine – neophodno je definisati da se ovim Ugovor ne prenose i ne ustupaju bilo koja prava intelektualne svojine sa jedne Ugovorne strane na drugu;

11. Nadležnost sudova – ugovara se da će se bilo koji spor koji proizađe iz ovog Ugovora, strane pokušati da reše mirno, u suprotnom biće nadležan određeni sud. Ovaj odredba je naročitno bitna ako se ugovor zaključuje sa stranim kompanijama.

Specifična pravna vrednost Ugovora o poverljivosti je ta što on može da bude zaključen nezavisno od bilo kog drugog pravnog posla. Recimo da je Vaša firma start-up i da imate određenu ideju, ali su vam potrebna finansijska sredstva kako bi ste istu razvili i izbacili na tržište u vidu nekog krajnjeg proizvoda. Tada počinjete da tražite potencijalne investitore, obavite mnogo razgovora sa različitim firmama ili fizičkim licima, gde Vi njima morate da izložite kompletnu Vašu ideju. Ukoliko svakom od potencijalnih investitora date da potpiše Ugovor o poverljivosti, pre nego što mu otkrijete Vašu ideju, oni će biti vezani Ugovorom da ne smeju niti da koriste niti da odaju Vašu ideju, bilo da posle stupe sa Vama u poslovnu saradnju ili ne.

Preporuka je da se Ugovori o poveljivosti podataka zaključuju pre uključivanja u pregovore i projekte, svuda gde je potrebno prezentovati svoje inovativne ideje, proizvode ili tehnologije prema potencijalnim poslovnim partnerima, ali i da se odredbe o poverljivosti podataka kasnije inkorporiraju u glavne ugovore (Ugovore o poslovnoj saradnji, Ugovore o radu, Ugovore o delu, Ugovore o izradi web-prezentacije itd).


AUTOR TEKSTA: Jovana Joksimović, advokatski pripravnik


*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda,  ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.


Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i  Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Jovana Joksimović, advokatski pripravnik.


ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.