Pravni blog

Pretpostavka nevinosti

Pretpostavka nevinosti štiti položaj osumnjičenog i okrivljenog lica, sprečava uticaj i pritisak na sudstvo. Svako kršenje ovog načela dovodi nezavisnu sudsku vlast u nezavidan položaj. Zato je dužnost sudske i izvršne vlasti da ovo načelo neguju kao deo demokratskog društva. U sadašnjem vremenu mas medija ovo načelo dobija na važnosti jer nije redak slučaj da javnost presuđuje osumnjičenim licima u krivičnom postupku pre samog početka sudskog procesa.

Svedoci smo kršenja pretpostavke nevinosti kako od strane medija tako i državnih organa. U javnosti je najčešće srećemo kod tabloidnih novinskih listova i spektakularnih naslova hapšenja lopova, ubica itd. Kao komparativni primer uzimamo: “Najavama hapšenja “kriminalaca” ili “lopova”, kako optužene za krivična dela etiketiraju u javnosti, ili objavljivanjem snimaka hapšenja, nastavlja se sa presuđivanjima van suda [1]”. Možda najpoznatiji slučaj kršenja pretpostavke nevinosti od strane sudskih organa sadržan je u predmetu Matijašević protiv Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava [2]. Takođe bih citirao odluku Ustavnog suda objavljenu  dnevnom listu “Politika [3]” : “Načelo pretpostavke nevinosti ne odnosi se samo na postupanje tokom suđenja i ocene dokaza, već se primenjuje i na osumnjičene, odnosno okrivljene pre podizanja optužnice za konkretno krivično delo i traje sve dok osuđujuća presuda ne bude potvrđena u žalbenom postupku, odnosno dok ne postane pravosnažna. Poštovanje ovog načela zahteva od suda da tokom postupka ne polazi od unapred stvorene ideje da je okrivljeni izvršio krivično delo za koje se tereti. U konkretnom slučaju, sud je u prethodnom krivičnom postupku, dakle pre podizanja optužnice, sa izvesnošću utvrdio činjenice o čijem se postojanju može raspravljati tek na glavnom pretresu. Na taj način istražni sudija Višeg suda je prekoračio granice osnovane sumnje, povredio pretpostavku nevinosti okrivljenog”

Pretpostavka nevinosti predstavlja rukovodno načelo pravnih sistema kontinentalnog tipa.

U pozitivnom pravu svoje utemeljenje nalazi u ustavu Republike Srbije (Sl. glasnik RS, br. 98/2006) u članu 34

  • Svako se smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda.

Što dokazuje značaj koji ovaj pravni standard uživa u našem pravnom sistemu, dalje u članu 3 Zakonika o krivičnom postupku (Sl. glasnik RS, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2) koji glasi:

  • Svako se smatra nevinim sve dok se njegova krivica za krivično delo ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda.
  • Državni i drugi organi i organizacije, sredstva javnog obaveštavanja, udruženja i javne ličnosti dužni su da se pridržavaju pravila iz stava 1. ovog člana i da svojim javnim izjavama o okrivljenom, krivičnom delu i postupku ne povređuju prava okrivljenog.

Put do nastanka ovog pravnog standarda je bio dugačak. Primera radi, u jednom delu istorije na snazi je bio tzv. inkvizicioni krivični postupak koji je podrazumevao suštu suprotnost dakle pretpostavku krivice, što znači da je potencijalni okrivlejni dokazivao svoju nevinost.  Kao tekovina Francuske buržoske revolucije javlja se pretpostavka nevinosti. Do današnjih dana, pretpostavka nevinosti prisutna je u mnogim međunarodnim instrumentima.

Pravno relevantan međunarodni dokument za državu Srbiju je Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava. Ovaj dokument predviđa pravo na pravično suđenje u članu 6. U stavu 2. ovog člana je predviđena pretpostavka nevinosti rečima: Svako ko je optužen za krivično delo smatraće se nevinim sve dok se ne dokaže njegova krivica na osnovu zakona.

Republika Srbija je 26. decembra 2003.godine ratifikovala ovu Konvenciju, što znači da je dužna da ispunjava kako svoju pozitivnu tako i negativnu obavezu.

Predviđena je i krivičnopravna zaštita u Krivičnom zakoniku Republike Srbije (Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014) predviđene su sankcije u članu 337.

Mediji su nesumnjivo adresati koji imaju obavezu da poštuju prezumpciju nevinosti ZAKON O JAVNOM INFORMISANJU I MEDIJIMA u članu 73. U cilju zaštite ljudskog dostojanstva, kao i nezavisnosti, ugleda i nepristrasnosti suda ili drugog nadležnog organa, niko se u mediju ne sme označiti učiniocem kažnjivog dela, odnosno oglasiti krivim ili odgovornim pre pravnosnažnosti odluke suda. (Sl. glasnik RS”, br. 83/2014, 58/2015 i 12/2016 – autentično tumačenje) u članu 140.  Novčanom kaznom od 50.000 dinara do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorni urednik medija

  • ako se u objavljenoj informaciji neko označi učiniocem kakvog kažnjivog dela, odnosno oglasi krivim ili odgovornim pre pravnosnažnosti odluke suda ili drugog nadležnog organa (član 73).

[1] http://rs.n1info.com/a121796/Vesti/Strucnjaci-Nedopustivo-krsenje-pretpostavke-nevinosti.html

[2] http://hudoc.echr.coe.int/eng#{“appno”:[“23037/04”]}

[3] http://www.politika.rs/sr/clanak/229572/Istrazni-sudija-prekrsio-pretpostavku-nevinosti


 Autor teksta: Aleksandar Zdravković


*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda,  ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.


Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i  Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Aleksandar Zdravković.


ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.