Pravni blogSerbian

Papir nasledstvo čuva

Član 62 Ustava ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006)

Vanbračna zajednica se izjednačava sa brakom, u skladu sa zakonom.

Na osnovu člana 4. Porodičnog zakona Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015)) ustanovljena je potpuna jednakost bračne i vanbračne zajednice:

“Vanbračna zajednica je trajnija zajednica života žene i muškarca, između kojih nema bračnih smetnji (vanbračni partneri). Vanbračni partneri imaju prava i dužnosti supružnika pod uslovima određenim ovim zakonom.”

Dakle, prema PZ Srbije, vanbračni partneri, ako ispune uslove u pogledu nepostojanja bračne smetnje i trajnosti, imaju generalno isti status kao i supružnici: u porodičnom pravu i u drugim pravima. Taj isti status se odnosi kako na pravila o obavezi zakonskog izdržavanja, tako i na pravila o sticanju (za vreme trajanja vanbračne zajednice) i deobi (po prestanku vanbračne zajednice) zajedničke imovine. PZ Srbije još precizira da se na odnose vanbračnih partnera shodno primenjuju odredbe koje važe za supružnike. Normama PZ izjednačena su prava i obaveze vanbračnih partera sa pravima i obavezama supružnika – u ličnopravnoj i u imovinskopravnoj sferi. Oni, prema važećem pravu, na isti način stiču imovinu i njome raspolažu  za života.

Međutim, vrlo važna prava vanbračnih partnera, kao što su npr. nasleđivanje i porodična penzija, zakonom su eksplicitno uređena tako da preživeli vanbračni partneri nemaju ta prava, ni oni koji su proveli ceo svoj život u takvoj zajednici, i zajednički sticali imovinu, ni oni koji u takvoj zajednici imaju i decu, nemaju prava ako nemaju formalno sklopljen brak što se navodi i u Zakonu o nasleđivanju i u članu 28. Zakona o penzionom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014 i 142/2014).

Status vanbračnih partnera prema Zakonu o nasleđivanju("Sl. glasnik RS", br. 46/95, 101/2003 - odluka USRS i 6/2015)

Zakon o nasleđivanju (ZON), koji je donesen 1995. godine, ne predviđa vanbračnu zajednicu kao pravno relevantnu činjenicu za zakonsko nasleđivanje. Vanbračni partner može da bude  zaveštajni naslednik, strana u ugovoru o doživotnom izdržavanju i singularni sukcesor, ali ne i  zakonski naslednik. ZON kao pravno relevantne činjenice za zakonsko nasleđivanje  predviđa srodstvo (krvno i adoptivno) i bračnu vezu. Vanbračni partneri, prema postojećim normama, ne ulaze u krug zakonskih naslednika, a samim tim ni u krug nužnih naslednika.

Na osnovu svega rečenog, možete uočiti sistemsko neslaganje u pogledu namere zakonodavca da normira status vanbračne zajednice. S jedne strane, PZ Srbije pred zakonom apsolutno izjednačava položaj braka i vanbračne zajednice. S druge strane, ZON Srbije vanbračnu zajednicu ne uzima kao pravno-relevantnu činjenicu za nasleđivanje. S aspekta imovinskog prava, antinomija je nelogična:  za života, imovinski odnosi vanbračnih partnera su u potpunosti jednako regulisani kao i imovinski odnosi supružnika; dok u slučaju smrti, zakon vanbračnom partneru ne priznaje zakonsko nasledno pravo.

Dakle, ako na isti način stiču imovinu i njome raspolažu inter vivos(za života), zašto  mortis causa(za slučaj smrti), u sferi intestatskog nasleđivanja, postoji ovakvo ograničenje?

Kao jedno od rešenja, s obzirom na prirodu pravnog sistema kom pripadamo, trebalo bi zakonom odrediti vremenski period trajanja vanbračne zajednice koji ne bi trebalo da bude suviše kratak, ali ni suviše dugačak. te ostaje da se reši samo pitanje kako dokazati u kom trenutku je zasnovana. Od naročite je važnosti da se zakonodavac opredeli za jedno od rešenja. Ili će vanbračnu zajednicu izjednačiti sa bračnom ne samo u porodičnom nego i u naslednom pravu ili to neće učiniti uopšte.


Autor teksta: Sandra Svetozarević


*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda,  ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.


Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i  Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Sandra Svetozarević.


ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI - Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.