Naredna poglavlja ukratko objašnjavaju svrhu izrade seminarskog, diplomskog, magistarskog, master, doktorskog, stručnog ili naučnog rada uz minimum napomena o metodologiji izrade istih jer je u većini slučajeva usko vezana za tip rada i ustanovu u kojoj se izrađuju o čemu postoji i brojna literatura bazirana na sadržaju i formi rada bez ukazivanja na suštinu i cilj izrade istog.

 

STRUČNI I NAUČNI RADOVI

Stručni i naučni radovi


Na početku moramo razbiti i stereotip oko pitanja definicije stručnih i naučnih radova:

  1. Stručni rad ne mora sadržati originalna nova naučna saznanja, rezultate ili teorije, jer se u njemu obrađuju već poznata naučna saznanja, činjenice i teorije koje se mogu iskoristiti u praksi koje autor stručnog rada prikuplja i na svoj način interpretira. Stručni rad treba da ukaže na iskustva koja bi bila korisna za unapređenje primene u praksi, bez ulaženja u to da li su obavezno zasnovana na naučnom metodu.
  2. Kada se radi o naučnom radu imamo nešto dragačiju situaciju koja se najčešće manifestuje putem opisa originalnih rezultata istraživanja koja moraju biti objavljena i dostupna naučnoj i stručnoj javnosti. Primarni cilj rada je indetifikacija odrđenog problema čije se rešenje zasniva na činjenicama do kojih se dolazi istraživanjem.

ZA ČLANOVE OTVOREN NASTAVAK:

1) Originalni naučni rad

2) Prethodno saopštenje

3) Pregledni članak

ESEJ

Esej


Postoje mnoge definicije pojma esej [1] koje nisu primat za našu sekciju jer se ovde prvenstveno bavimo upotrebom eseja u obrazovnom sistemu.

Pisanje eseja ima zadatak da unapredi i olakša proces učenja razvijanjem znanja i samostalnosti u kritičkom razmišljanju i zauzimanju vlastitih stavova o temi o kojoj se piše.

Svrha eseja koji se pišu za akademske svrhe je da prikaže autorovu sposobnost:

  1. formulisanja i odbrane argumenata koje iznosi,
  2. poznavanja problematike teme,
  3. razmišljanja o temi sa kritičkog aspekta,
  4. iznošenja svog stava i stava drugih autora o temi,
  5. poznavanja relevantne literature i  sposobnost kritičkog korištenja iste  u svrhu kreiranja sopstvenog stava,
  6. kritičkog iznošenja argumenata prema drugim mišljenjima i stavovima [2] sa kojima se ne slaže,
  7. zauzimanja vlastitog stava o zadatoj temi.

U pisanju eseja ne koriste se naučne metode niti tehnologija pisanja naučnog rada. U našem obrazovnom sistemu za pisanje eseja ne koriste se naučne metode niti tehnologija pisanja naučnog rada zbog čega esej spada u niži nivo stručnog rada. 

Inostrana iskustva po ovom pitanju su sasvim dijametralna [3] jer se većina ispita i komunikacije sa profesorima obavlja upravo preko eseja.

Ono što je zanimljivo napomenuti jeste činjenica da se pomenuti eseji obavezno pre pregleda od strane nastavnog osoblja podvrgava progranu prepoznavanja plagijata. Isti tretman imaju i ostali radovi.


[1] ESEJ (fr. essai - pokušaj, ogled) - Kraći napis izlaganja ličnog pogleda na neko pitanje.

[2] Sa jasno naznačeno citatima i fusnotama - navođenjem izvora.

[3] Dijametralan (grč. dijametros) suprotan, sasvim suprotan.

ZA ČLANOVE OTVOREN NASTAVAK:

  • Sadržaj eseja;
  • Uvod;
  • Razrada teme;
  • Uputstvo.
SEMINARSKI RAD

Seminarski rad


Seminarski rad predstavlja deo metodološke celine nastavnog plana obrazovnih ustanova kojim student treba da stekne iskustvo i znanje u pisanju stručnih radova. Obično podrazumeva samostalnu obradu neke teme iz nastavnog programa određenog nastavnog predmeta.

Vrlo bitno je razdvojiti seminsrski rad na osnovnim studijama od seminarskog rada na postdiplomskim studijama.

Na osnovnim studijama seminarski rad predstavlja samostalno stručno saopštenje studenta iz određenog nastavnog predmeta pod vođstvom mentora u kojem se obrađuje zadana ili samostalno izabrana tema koja može biti praktična ili teorijska. Specifičnost se ogleda u cilju rada koji zahteva od strane studenta da pokaže sposobnost u samostalnom rešavanju problema (teorijskih i praktičnih) bez obaveznosti karaktera originalnosti jer radovi ne moraju predstavljati originalno naučno dostignuće, ali moraju predstavljati zaokruženu celinu. Dovoljno je pokazati sposobnost primene određenih teorija, povezivanja teorijskih i praktičnih rešenja, analitičke obrade teksta, pregleda naučnih teorija i pravaca,  pravilnog citiranja izvora, gramatičkog i diktaktičkog izražavanja - pisanja teksta, sposobnost primene metodološkog postupaka, uočavanja i analiziranja problema, odabira stavova autora i pravilnog služenja literaturom. Nije dozvoljeno da se u postupku analiziranja problema koriste delovi iz literature bez pravilnog navođenja i analitičkog stava o navedenim citatima iz literature.

Iskustvene norme govore o tome da obim seminarskog rada ne treba da iznosi više 4-5 hiljada reči, ili 30-32 hiljade karaktera sa prazninama.

Seminarski rad na postdiplomskom studijama se dosta razlikuje od prethodnog što je i razumljivo jer ovaj rad nastaje obično nakon diplomskog rada (sa retkim izuzecima kada se isti ne radi jer nije predviđen nastavnim programom studija). Od studenta se zahteva da pokaže punu samostalnost u izboru teme i problema istraživanja, usvojeno posedovanje metodološkog, analitičkog, stilskog i jezičkog znanja za izradu stručnih i naučnih radova. Ova vrsta seminarskog rada treba da pokaže dobro vladanje od strane studenta pojmovima i kategorijama iz naučne oblasti i nastavnog predmeta iz koga piše rad. Podrazumeva se poznavanje reprezentativnih izvora činjenica za pisanje rada, adekvatne i aktuelne literature, iznošenje jasnih stavova naročito kada se radi o primerima iz prakse. Praktični primeri iz prakse moraju biti afirmativni u meri koja omogućava da je iz teorijskih i praktičnih nalaza i predloga moguće doći do određenih praktičnih rešenja koje je lako primeniti u praksi.  

Seminarski rad na postdiplomskom studijama optimalno treba da sadrži između 8.500 i 10.000 reči, ili između 60 i 65 hiljada karaktera, računajući praznine.

ZA ČLANOVE OTVOREN NASTAVAK:

  1. Izbor teme;
  2. Uputstvo.
OSNOVNE KATEGORIJE STRUČNIH I NAUČNIH RADOVA

ZA ČLANOVE OTVOREN NASTAVAK

AUTORSTVO U RADU ILI PUBLIKACIJI

 ZA ČLANOVE OTVOREN NASTAVAK

MASTER RAD

 ZA ČLANOVE OTVOREN NASTAVAK

USLOVI PUBLIKOVANJA STRUČNIH I OSTALIH RADOVA

 ZA ČLANOVE OTVOREN NASTAVAK

UREĐIVANJE NAUČNOG ČASOPISA

ZA ČLANOVE OTVOREN NASTAVAK

BLOG

Seminari, radionice, vebinari, konferencije – sličnosti i razlike

Započeli smo seriju članaka koji Vam mogu dati osnove u pisanju i objavljivanju kako stručnih tako i naučnih radova. Na osnovu iskustva koje imamo u organizaciji događaja kao i stručne literature, daćemo ukratko prikaz i objašnjenje o tipu događaja kao i šta isti zapravo mogu Vama doneti. Kako su seminari, radionice, vebinari, konferencije povezani sa […]

Mali vodič izraza pri publikovanju stručnih i naučnih radova III deo – Kako se uređuju stručni i naučni časopisi – šta znače UDK, ISSN, ISBN, CIP, SCI, DOI?

Svaki časopis koji se izdaje, bilo da je stručni ili naučni, podrazumeva pripremu članaka, uređivanje časopisa u potpunosti kao i čuvanje dokumentacije koja prati svako izdanje. Imajte na umu da svaki časopis, odnosno zbornik radova, ima svoj način citiranja, dostavljanje radova van forme, tabela koja nisu u pravilnom formatu, fotografija bez propisanog izvora, znatno otežava […]

Mali vodič izraza pri publikovanju stručnih i naučnih radova II deo – Recenzija, Naučni časopis, Zbornik, Impact Factor

Nastavljamo sa objašnjenjem osnovnih pojmova koji su bitni pri objavljivanju stručnih i naučnih radova. U prošlom tekstu, obradili smo Apstrakt, Rezime i Ključne reči. Prijava rada u časopisu uglavnom polazi od prijave Apstrakta, odnosno predloga šta želite da pišete i koju temu obrađujete. Kada isti predlog pošaljete, postoji stručna ocena koja odlučuje da li Vaš […]

POGLEDAJTE SVE