Nelegalna seča šuma

Posted on Posted in Pravni blog

 

Član 74 Ustava (“Sl. Glasnik RS”, br. 98/2006) za „zdravu životnu sredinu“ navodi da: „Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju. Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zaštitu životne sredine. Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu.“ [1]

U životnoj sredini spadaju i šumske oblasti Srbije. To su planske, geografske i prirodne celine koje obuhvataju šume i šumska zemljišta, šumskih područja i nacionalnih parkova. Postoji 7 šumskih oblasti: 1. Jugoistočna, 2. Istočna, 3. Jugozapadna, 4. Zapadna, 5. Centralna, 6. Severna, i 7. Južna šumska oblast.

Čuvar šume je službeno lice koje po pravnim propisima može da bude naoružan, da nosi službeno oružje.

Nelegalna seča šuma je prosečeno drvo iz šumskih oblasti koje se stavlja u promet ( prodaje, kupuje, poklanja, skladišti i prevozi saobraćajnim sredstvima), a da pri tome nad posečenim drvetom nije izvršeno šumsko žigosanje, i nije izdata otpremnica, koja prati drvo u prometu. Nelegalna seča drveta se održava od strane ljudi koji ličnim organizovanjem, sa svojom motornom opremom vrše privredni prestup nelegalna seča šuma.

Dakle, svo posečeno drveće bez postavljenog šumskog žiga smatra se nelegalno posečenim. Na osnovu člana 36. Zakona o izmenama i dopunama zakona o šumama (“Sl. glasnik RS”, br. 89/2015, od 27. oktobra 2015.godine), seča može da se vrši samo u dva slučaja: 1) kada se vrši čišćenje i proreda u podmlađenim šumama predviđena osnovom ili programom; i 2) kada su stabla namenski uzgajana u šumskim rasadnicima, šumskim čistinama ili na zemljištu ispod vodova (elektro i PTT).[2]

Iz  člana 36. Zakona o izmenama i dopunama zakona o šumama  (“Sl. glasnik RS”, br. 89/2015, od 27. oktobra 2015.godine), ministar propisuje oblik i sadržinu šumskog žiga, obrazac  otpremnice, uslove i način žigosanja posečenog drveta i način vođenja evidencije, propisuje i za obeležavanje četinarskih stabala.[3]

Posao šumarskog inspektora (iz člana 51 zakona o izmenama i dopunama zakona o šumama (“Sl. glasnik RS”, br. 89/2015, od 27. oktobra 2015.godine)[4]) je da nadgleda: da li odabiranje, evidentiranje,  žigosanje stabala ispoštovano, da li je seča šuma vršena po kvalitativnom i kvantitativnom iskorišćavanju, da li je žigosanje posečenog drveta, i izdavanje propratnice urađeno u skladu sa odredbama zakona, da li se evidencija, i prerada drveta vrši u skladu sa zakonom, i da li se promet četinarskih stabala za novogodišnje i druge praznike vrši u skladu sa propisanim odredbama ovog zakona o izmenama i dopunama zakona o šumama.

Usled izvršenja nelegalne seče šuma, po novom zakonu o šumama, kazniće se novčanom kaznom za prekršaj: pravno lice od 100.000 do 1.000.000 dinara, preduzetnik od 100.000 do 500.000 dinara, i fizičko lice od 10.000 do 100.000 dinara.[5]

S tim što se, pored novčane kazne izriče i zaštitna mera oduzimanja drveća koji su pribavljeni izvršenjem prekršaja. Oduzeta drveća daju se javnim preduzećima, koja vrše prodaju javnom licitacijom u skladu sa zakonom. Prihod od prodaje na licitaciji, po ovom Zakonu o izmenama i dopunama zakona o šumama su prihod budžeta Republike Srbije, koja su umanjena za sve troškove prilikom manipulacije i skladištenja do vremena licitacijske prodaje.


Izvori

[1](“Sl. Glasnik RS”, br. 98/2006),  http://www.ustavni.sud.rs/page/view/sr-Latn-CS/70-100028/ustav-republike-srbije , (12.03.2017.)

[2](“Sl. glasnik RS”, br. 89/2015, od 27. oktobra 2015.godine), http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/2015/2266-15%20lat.pdf , (12.03.2017.)

[3](“Sl. glasnik RS”, br. 89/2015, od 27. oktobra 2015.godine), http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/2015/2266-15%20lat.pdf , (12.03.2017.)

[4](“Sl. glasnik RS”, br. 89/2015, od 27. oktobra 2015.godine), http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/2015/2266-15%20lat.pdf , (25.03.2017.)

[5](“Sl. glasnik RS”, br. 89/2015, od 27. oktobra 2015.godine), http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/2015/2266-15%20lat.pdf , (12.03.2017.)


Autor teksta: Jelica Kusmuk.


*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda,  ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.


Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i  Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Jelica Kusmuk.


ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.