Pravni blogSerbian

Nasilje u školama

Nasilje među učenicima osnovnih i srednjih škola je sve prisutniji problem u našem društvu. Naročito je zabranjavajuće javljanje novih pojavnih oblika ovog fenomena i širenje u velikoj meri poprimajući oblike podkulture te se može svrstati u krugove poželjnog ponašanja među učenicima.

Pojavom društvenih mreža i njihovom masovnom upotrebom među mladima, gore pomenuti fenomen dobio je sredstvo koje mu omogućava lakše širenje i poprimanje oblika epidemije. Na taj način učenici se mogu utrkivati sa vršnjacima različitih regiona Balkana, te tako na različitim društvenim mrežama, možemo pronaći stranice gde učenici bez ikakvog straha postavljaju slike i video zapise svog vandalskog i nasilničkog ponašanja. Razočaravajuća je činjenica da se takvim postupcima i hvale.

Značajan aspekt ovog problema predstavljaju učenici koji svoju osionost iskazuju kroz nepostojanje straha ni od napada na profesore kada im nešto nije po volji ili prosto zato “jer mogu”.

Napred navedeno ukazuje da učenici ni najmanje ne strahuju od bilo kakve kazne koja može uslediti zbog njihovog prestupničkog ponašanja, što nas može navesti na zaključak da takva kazna i ne postoji, ili da je apsolutno nesvrsishodna. Ova dramatična situacija zahteva brzu reakciju društva u rešavanju ovog problema. Međutim, glavni probem koji se ovde nameće upravo je što takav sistem školovanja, koji dozvoljava učenicima vandalsko, ponašanje, stvara buduće problematične pojedince koji su naučili da životne problem, kao što su loše ocene u školi, rešavaju silom, i da na isti taj način izražavaju svoje nezadovoljstvo i ispoljavaju difuzne frustracije.

“– Prve godine morao sam da radim po 12 sati dnevno. Najviše problema bilo je s bivšim učenicima i ljudima koji stanuju oko škole. Dolazili su u dvorište i pravili probleme, prekidali časove, maltretirali učenike i profesore. U početku je bilo teško, nisam poznavao ni nastavnike ni đake. Bilo je mnogo tuča, pronalazio sam svašta: od narkotika do vatrenog oružja. Jednom sam na času našao dva napunjena pištolja. Profesor je pisao po tabli okrenut leđima, a đaci su se „zabavljali” tako što su mu nišanili u potiljak! Milorad Grujić, školski policajac u srednjimškolama” (Nedeljni telegraf, 15. 5. 2008.) – izvor: Nasilje u školama, Dragan popadić, Insitutu za psihologiju, Beograd, Unicef Srbija, 2009. Str. 121.

Kao jedna od mogućih reakcija na ovakvo ponašanje je kazna u vidu suspenzije sa nastave od nekoliko dana, zavisno od težine prestupa. Ovaj metod prevencije (pretnja sankcijom u slučaju kršenja pravila ponašanja) prihvaćen je u nekim razvijenijim zemljama, međutim nije pokazao znatne rezultate. Svrha ovakve kazne je da u toku tih nekoliko dana, kada učenik odsustvuje sa nastave, isti razmisli o svojim prethodnim postupcima i posledicama koje su nastale ili su mogle nastati. Ovaj vid prevencije, kao i onaj koji postoji u našem trenutnom sistemu, “Ukor razrednog starešine” ili “Ukor direktora”, je nedovoljno efektan, isuviše blag za tako teške delikte koje učenici čine. Zbog tendencije obezbeđenja prava dece i slobodne konkurencije između velikog broja škola dolazi do toga da se školske uprave i njihove socijalne službe više bave time kako će od grada dobiti sredstva za obnovu i unapređenje nastave nego vaspitanjem učenika. Zbog ovakvih uslova današnji nastavnik gubi autoritet i nalazi se razapet između prava deteta i nasilničkog ponašanja zaštićenih vandala.

Istina je da se najviše očekuje od škole u rešavanju ovog problema, pri čemu treba I preispitati sve činjenice, naime, škola nije kaznena ustanova I ne bi trebalo zbog problematičnih pojedinaca zanemariti ostale učenike koji su sasvim primernog vladanja, i željni znanja.

Međutim, moramo napomenuti i izraženu nezainteresovanost nastavnika za pedagoški rad sa učenicima i podizanje njihovog odnosa na jedan viši nivo, što je naročito slučaj kod škola koje imaju razvijenije službe za socijalni rad. Autoritet nastavnika ne može biti zamenjen drugim fizičkim licem koje nema nepostedan kontakt s učenicima, kao ni tehničkim uređajima za video nadzor.

Kao moguće rešenje i primer efikasnog i efektivnog metoda zaštite i prevencije od vandalskog i nasilničkog ponašanja učenika predstavlja uvođenje obaveznog dežuranja nastavnika u toku odmora koji će konstantno graditi odnos sa učenicima na jedan prisniji način od dosadašnjeg. Nadzor nad učenicima ne može biti bilo kakav već od strane autoriteta koji je neophodan adolescentu za njegov zdrav psihički razvoj i sazrevanje.

 

I kao što nikada nije, tako ni sada nije sve tako crno. U rešavanju ovog problema aktivno je angažovan tim Ministarstva prostvete nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije u sradnji sa Unicef-om u okviru projekta “Škola bez nasilja” koji se sprovodi od 2006. godine u velikom broju škola u Srbiji, što sam pokazuje volju i želju da se problem nasilja u školama reši.

 

Izvor: Nasilje u školama, Dragan popadić, Insitutu za psihologiju, Beograd, Unicef Srbija, 2009. Str. 124.


Autor teksta: Vanja Talijan


*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda,  ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.


Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i  Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Vanja Talijan.


ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI - Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.