Pravni blog

Mobing (Zlostavljanje na radu)

Zlostavljanje na radu predstavlja svaki vid sistematskog maltretiranja zaposlenog ili grupe zaposlenih od strane poslodavca, nadređenog šefa, direktora, kolega ili neke grupe kolega. To maltretiranje se manifestuje u različitim oblicima ponašanja, kao što su: ponižavanje, vređanje, svađa sa kolegama, raznih pokušaja zlostavljača da vas izoluje iz tima od strane drugih kolega, razno psihičko maltretiranje uz iznudu otkaza, i ugrožavanja zdravlja zaposlenog, seksualno uznemiravanje, postavljanje zadataka koji su mimo nadležnosti zaposlenog, ili veći po obimu od drugog zaposlenog na istoj poslovnoj poziciji.

Često se koristi za zlostavljanje na radu, i engleska reč mobbing, od engleskog glagola to mob – što znači nasrnuti na nekog.

Svaki zaposleni radnik može da traži zaštitu od zlostavljanja na radu. Nezavisno da li je u stalnom radnom odnosu ili privremenom (na određeno vreme zaposlen, ili preko omladinskih zadruga ili drugih ugovora o radu, volonterskom ugovoru i dr.).

Šta je mobing, a šta nije mobing?

Dakle, mobing je stanje maltretiranja koje se primenjuje učestalo (više puta) nad zaposlenim radnikom, dok se u mobing ne ubraja: u slučaju kad poslodavac ne isplaćuje zaposlenom dnevnice. Sve obaveze koje poslodavac prema zaposlenom ne ispuni u skladu sa zakonom i ugovorom o radu, zaposleni može da se javi inspekciji o radu, ili na sudu da pokrene postupak. Zatim, sve veća zabrana ulaska na društvenim mrežama za vreme radnog vremena, ne spada u zlostavljanje na radu, već u uvedenu radnu disciplinu. Konflikti na poslu, ponekad različito mišljenje među zaposlenima, ne predstavlja neki vid zlostavljanja na radu.

Svaki vid zlostavljanja na poslu mora da bude učestao, sem seksualnog uznemiravanja, koji pored prvog puta, može zaposleni da podigne tužbu za zaštitu od zlostavljanja i naknadu za štetu.

Dužnost poslodavca i zaposlenog

Poslodavac je dužan po Zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radu, da stvori zdravu i bezbednu radnu okolinu.[1] Takođe, dužan je i da zaposlenog obavesti o uslovima rada, i poštovanju radne discipline, i dostojanstvenog ponašanja među kolegama. Dužnost zaposlenog je da poštuje kao poslodavac Zakon[2], i da traži svoja prava ako se nađe u ulozi žrtve.

Postoje dva načina zaštite od zlostavljanja na radu:

  1. Ako se nađete u ulozi žrtve, trebate se obratiti prvo direktoru unutar firme, da bi se pronašlo adekvatno rešenje koje će biti pogodno, i za učinioca, i za žrtvu.
  2. Usled vašeg nastojanja i zahteva za pokretanje postupka zaštite od zlostavljanja unutar preduzeća, da rešite slučaj bez suda, ali vaš zlostavljač je na primer direktor kojem se predaje taj zahtev.. Vi onda direktno idete pred sudom, da protiv zlostavljača podnesete tužbu.

U pojedinim situacijama, kada se dese telesne povrede, ili silovanje nad zaposlenim radnikom. Tada nad žrtvom nije izvršen mobing, već krivično delo. Zaposleni radnik usled doživljenog tog zlostavljanja, može da podnese krivičnu prijavu javnom tužiocu.


Izvori:

http://upravusi.rs/posao/zlostavljanje-na-radu-mobing/zlostavljanje-na-radu-—-opste-informacije/ , pristup stranici (09.04.2017.)

http://upravusi.rs/posao/zlostavljanje-na-radu-mobing/sta-nije-zlostavljanje-na-radu/ , pristup stranici (09.04.2017.)

http://paragraf.rs/propisi/zakon_o_sprecavanju_zlostavljanja_na_radu.html , pristup stranici (09.04.2017.)

[1] Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu („Sl. Glasnik RS“, br. 36/2010)

[2] Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu („Sl. Glasnik RS“, br. 36/2010)


Autor teksta: Jelica Kusmuk.


*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda,  ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.


Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i  Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Jelica Kusmuk.


ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.