Pravni blog

Korisnici socijalne zaštite

Socijalna zaštita postoji kako bi omogućila stvaranje društveno jednakih pojedinaca i porodica u ekonomskom, egzistencijalnom, pravnom, solidarnom i svakom širem opšteprihvatljivom smislu. Ona je namenjena onim članovima društvene zajednice koji su u materijalno slabijem položaju. Pomoću ovog instituta njeni korisnici bivaju osamostaljeniji u pogledu podmirenja osnovnih životnih potreba, koje su nepohodne za zadovoljenje minimalnog kvaliteta života. Osnovni ciljevi socijalne zaštite taksativno su pobrojani u članu 3. Zakona o socijalnoj zaštiti (u daljem tekstu ZSZ)[1]:

1) dostići, odnosno održavati minimalnu materijalnu sigurnost i nezavisnost pojedinca i porodice u zadovoljavanju životnih potreba;

2) obezbediti dostupnost usluga i ostvarivanje prava u socijalnoj zaštiti;

3) stvoriti jednake mogućnosti za samostalni život i podsticati na socijalnu uključenost;

4) očuvati i unaprediti porodične odnose, kao i unaprediti porodičnu, rodnu i međugeneracijsku solidarnost;

5) preduprediti zlostavljanje, zanemarivanje ili eksploataciju, odnosno otkloniti njihove posledice.

Korisnici socijalne zaštite jesu pojedinci ili porodice čije sopstvene materijalne mogućnosti koje oni ostvaruju nisu dovoljne. Opšta definicija korisnika socijalne zaštite data je u članu 41. ZSZ [2]. Korisnik prava ili usluga socijalne zaštite jeste pojedinac, odnosno porodica koja se suočava s preprekama u zadovoljavanju potreba, usled čega ne može da dostigne ili da održi kvalitet života ili koja nema dovoljno sredstava za podmirenje osnovnih životnih potreba, a ne može da ih ostvari svojim radom, prihodom od imovine ili iz drugih izvora. Korisnici socijalne zaštite mogu biti maloletna lica, punoletna lica do 26 godine, punoletna lica od 26 do 65 godine i punoletna lica preko 65 godine života. Opšti uslov koji mora biti ispunjen kako bi prve dve gupe subjekata ostvarile prava ili usluge socijalne zaštite, odnosno kako bi postalie njeni korisnici jeste da im je usled porodičnih i drugih životnih okolnosti, ugroženo zdravlje, bezbednost i razvoj, odnosno ako je izvesno da bez podrške sistema socijalne zaštite ne mogu da dostignu optimalni nivo razvoja.

Na neki način se može reći da postoje i tzv. posebni uslovi koji dodatno proširuju segment socijalne zaštite, a iz njih se može videti sa kolikim stepenom egzistencijalne ugroženosti žive pojedini pripadnici društvene zajednice u našem okruženju. U članu 41. stav 2. ZSZ [3] naročito se navodi koja lica se imaju smatrati korisnicima socijalne zaštite:

1) ako je bez roditeljskog staranja ili u riziku od gubitka roditeljskog staranja;

2) ako njegov roditelj, staratelj ili drugo lice koje se o njemu neposredno stara nije u stanju da se o njemu stara bez podrške sistema socijalne zaštite, usled zdravstvenih razloga, mentalnog oboljenja, intelektualnih teškoća ili nepovoljnih socio-ekonomskih okolnosti;

3) ako ima smetnje u razvoju (telesne, intelektualne, mentalne, senzorne, govorno-jezičke, socio-emocionalne, višestruke), a njegove potrebe za negom i materijalnom sigurnošću prevazilaze mogućnosti porodice;

4) ako je u sukobu sa roditeljima, starateljem i zajednicom i ako svojim ponašanjem ugrožava sebe i okolinu;

5) ako se suočava s teškoćama zbog zloupotrebe alkohola, droga ili drugih opojnih sredstava;

6) ako postoji opasnost da će postati žrtva ili ako jeste žrtva zlostavljanja, zanemarivanja, nasilja i eksploatacije, odnosno ako su mu fizičko, psihičko ili emocionalno blagostanje i razvoj ugroženi delovanjem ili propustima roditelja, staratelja ili druge osobe koja se o njemu neposredno stara;

7) ako je žrtva trgovine ljudima;

8) ako je strani državljanin odnosno lice bez državljanstva, bez pratnje;

9) ako se njegovi roditelji spore oko načina vršenja roditeljskog prava;

10) ako ima druge potrebe za korišćenjem socijalne zaštite.

Iz gore navedenog vidimo da uticaj na sticanje statusa korisnika socijalne zaštite imaju parametri zdravlja, odnosni bolesti, pre svih mentalnih i intelektualnih. Ali ona mora biti takvog stepena da roditelj, staratelj ili drugo lice ne može, o maloletnom ili punoletnom licu, samostalno da se stara. Dakle potrebno je uključenje institucija socijalne žaštite u sadejstvu lica koja se staraju o ugroženim kategorijama, ali koje nije dovoljno, kako bi se obezbedio njihov optimalan psihofizički razvoj. Iz daljeg zapažanja uočavamo da i suprotstavljeni interesi i stavovi između roditelja, staratelja i zejdnice, s jedne strane i lica o kojima su oni dužni da vode brigu, s druge strane, predstavlja razlog zbog koga pojedinci mogu postati korisnici socijalne zaštite. Posledice nebrige i nemara prema ovim licima ispoljavaju se u vidu njihovog okretanja devijantnom ponašanju, alkoholu, drogi. Takođe, to može prerasti u fizičko i psihičko zlostavljanje, zaostalost u emocionalnom razvoju deteta, pa čak i u eksploatisanje u komercijalne svrhe u vidu trgovine ljudima, kada te osobe postaju tzv. ‘‘belo roblje‘‘.

Ostali, ali ne manje važni, razlozi tiču se iste one grupacije koju smo prethodno naveli. Međutim, za jedan se može reći da predstavlja izuzetak u pogledu personalne primene. Samim tim što status korisnika socijalne zaštite može steći i strani državljanin koji boravi u našoj zemlji, to je proširenje kruga potencijalnih korisnika (odstupanje u vidu proširenja). Apatridi, odnosno lica bez državljanstva, takođe su uključena u sistem socijalne zaštite. A sve kako bi se ostvario opšti cilj socijalne zaštite, a to je pružanje pomoći i osnaživanje za samostalan i produktivan život. Strani državljani, a pogotovo apatridi, su na početku svog prebivanja u našoj zemlji u automatski lošijem položaju od domaćih državljana. S toga im je potrebno pružiti sve podsticajne mere i neophodne uslove za njihovo adekvatno adaptiranje u novu socijalnu sredinu.

U daljem tekstu zakona istog člana navedena je i druga grupa korisnika socijalne zaštite. Njihovo razvrstavanje izvršeno je prema godinama života [4]. Pa tako imamo punoletna lica od 26 do 65 godine  i ponuletna lica iznad 65 godina. Ova lica se smatraju korisnicima ukoliko je njihovo blagostanje, bezbednost i produktivan život u društvu ugrožen rizicima usled starosti, invaliditeta, bolesti, porodičnih i drugih životnih okolnosti. Potom zakonodavac nabraja naročite uslove, koji se u velikoj meri poklapaju sa uslovima koje je označio za maloletnike i punoletna lica do 26 godine života. Međutim, zbog razlika u godinama imamo i neke specifičnosti. Naime, zakonodavac je dodao termin samozanemarivanje. Ovo se može shvatiti tako da ova grupa lica, usled oslabljenih i otežanih sposobnosti za upravljanje osnovnim životnim radnjama, nisu u stanju da vode urednu brigu i negu o sebi. Razlozi za to najčešći su kada je kod ovih lica došlo do opadanja moždanih i fizičkih funkcija, neophodnih za osnovno bitisanje u društvu i uopšte opstanak i održanje u njemu. Još jedan dodatni uslov odnosi se na potrebu ovih lica za domskim smeštajem. Jedan od razloga za njihovim smeštajem u domu može biti nepostojanje osnovnih životnih uslova za boravak u kućnim prostorijama u kojima se nalaze. Preciznije, uslovi u kojima lice stanuje su apsloutno neadekvatni za normalan život (npr. nepostojanje električne energije, znatno prokišnjavanje krova, nedostatak izolacije, nedostatak šporeta, frižidera, ostalih osnovnih pokućstva i sl.).

Kada sada vidimo sve ove uslove i za jednu i za drugu grupu ljudi, postavlja se pitanje da li je moguće da se ide ka tome da korisnici socijalne zaštite moraju da rade kako bi primili novčanu naknadu u vidu socijalne pomoći?[5] Da li čovek, koji je na primer ima smetnje u telesnom ili intelektualnom razvoju, može i treba da radi za socijalnu pomoć? Valjda postoji nešto što se zove zarada i nešto što je socijalna pomoć. Čovek koji je zaposlen, radi i za to prima zaradu, a čoveku koji je u lošem materijalnom stanju i koji ne može da radi zbog bilo kog u zakonu navedenih uslova, treba pružiti pomoć za njegovo uključivanje u redovan i normalan tok života.

Pitanje je koliko su ljudi obavešteni o tome koje uslove moraju da ispune kako bi postali korisnici socijalne zaštite. Često ljudi iz neukosti i ne koriste ona prava i usluge koja su im omogućena. Pojedini ispunjavaju sve uslove kako bi postali korisnici socijalne zaštite, ali de facto to nisu. Svako od nas ima pravo na normalan i dostojanstven ljudski život. Bez obzira na to što postoje razlike u materijalnom pogledu između ljudi, treba težiti ka tome da taj jaz bude što suženiji.


[1] Zakon o socijalnoj zaštiti “Sl. Glasnik“ RS, br. 24/2011

[2] Zakon o socijalnoj zaštiti “Sl. Glasnik“ RS, br. 24/2011

[3] Zakon o socijalnoj zaštiti “Sl. Glasnik“ RS, br. 24/2011

[4] Zakon o socijalnoj zaštiti “Sl. Glasnik“ RS, br. 24/2011

[5]http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:628338-Ko-hoce-socijalnu-pomoc-mora-da-zasuce-rukave


 Autor teksta: Nenad Denić.


*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda,  ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.


Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i  Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Nenad Denić.


ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.