Ekonomski i blog ljudskih resursa

IZAZOVI SA KOJIMA SE SUOČAVA MENADžMENT LJUDSKIH RESURSA

Dinamičnost tržišta rada ne ostavlja mnogo prostora za dugoročne planove. Ono zahteva brze reakcije, proaktivan pristup i praćenje svih promena. Ne potoji jedno jedinstveno rešenje koje menadžment ljudskih resursa može da primeni u svim situacijama, već je neophodan kontigentni pristup – svakom izazovu se pristupa na drugačiji način.

Iako ne postoji univerzalni odgovor na izazove sa kojima se suočavaju stručnjaci iz oblasti ljudskih resursa, moguće je izdvojiti najvažnije trendove u okruženju i dati predloge za njihovo praćenje.

Kao najbitniji ekonomski problem koji pogađa oblast ljudskih resursa, izdvaja se nezaposlenost. Cilj je ne samo da se ona smanji, već da to smanjenje bude zasnovano na korišćenju znanja i osposobljenosti radne snage. Pozitivan trend ogleda se u naporu kompanija da privuku i zaposle kvalitetne kadrove i potom ulažu u njihov dalji razvoj, čime ih obavezuju da stečena znanja primene u rešavanju kompanijskih problema. Potrebe stejkholdera (interesnih grupa) su takođe bitan deo ekonomskih promena. Neophodno je pronaći balans i potruditi se da sve interesne grupe (kupci, dobavljači, potrošači…) budu zadovoljne postignutim. Na mikro nivou je najbitnije pridobiti i zadržati kupce, te nikako ne treba praviti kompromise kada je kvalitet u pitanju.

Najznačajnija tehnološka promena se odnosi na brz razvoj Interneta. Iako je Internet prouzrokovao i neke neželjene efekte, primetan je njegov pozitivan uticaj. Smanjene su barijere na tržištu rada, primenjuje se praksa onlajn učenja, dostupni su i mnogobrojni besplatni kursevi iz najrazličitijih oblasti. Menadžerima je znatno olakšan proces traženja novih kadrova, a razvoj mreža kao što je LinkedIn, dozvoljava da uz minimalnu novčanu nadoknadu pristupe bazi potencijalnih kadrova.

Globalizacija ima i pozitivne i negativne efekte na tržište rada. Kompanije se sada lakše povezuju i slobodnije razmenjuju iskustva. Često dolazi i do kratkotrajne razmene kadrova koji postaju stručniji zahvaljujući znanjima koja stiču u multinacionalnim kompanijama. Javljaju se nove šanse i izazovi koje treba iskoristi. Zato se kao najveća mana globalizacije izdvaja nemogućnost manjih firmi da idu u korak sa moćnim kompanijama čije se poslovanje odvija u većem broju zemalja, ili čak kontinenata.

Promene zakonodavstva tj. strogi zakonski propisi iz oblasti rada i radnih odnosa, ograničavaju inovativnost menadžera i sprečavaju ih da sprovedu svoje ideje. Česte promene zakonodavstva prebacuju deo socijalnih obaveza sa države na poslodavce. Zakoni mogu služiti i kao sredstvo ostvarenja ciljeva populacione politike, poput plaćanja porodiljskog odsustva. Zato se na razgovorima za posao često postavlja neprijatno pitanje planiranja potomstva, jer menadžeri ljudskih resursa ne smatraju isplativim angažovanje radne snage koja će ih ubrzo napustiti, a i dalje im stvarati troškove. Korisnost zakonodavstva dolazi do izražaja kada se propisi odnose na unapređenje bezbednosti i zdravlja zaposlenih.

Do promena karakteristika radne snage dolazi zahvaljujući činjenici da radna snaga danas više nego ikada pre ima mogućnost da se edukuje, razvija, posveti neformalnim kanalima obrazovanja i tako postane što konkurentnija na tržištu rada. Jedna od najistaknutijih promena radne snage je povećanje učešća žena  u radno sposobnom stanovništvu. I dalje je izazov postizanje jednakosti zarada muškaraca i žena na istoj poziciji. Menadžeri ljudskih resursa sada imaju priliku da izvrše uspešniju selekciju, ali se izazov javlja ne samo u privlačenju, već i u zadržavanju kvalitetnih kadrova. Orijentacija ka humanom kapitalu je dugoročno isplativa i to treba na vreme prepoznati.

Za razliku od teorije koja idealizuje trenutnu situaciju, praksa pokazuje neke druge zaključke. Poslodavci ističu da kandidati u radnim biografijama (CV) često navode znanja i veštine koje inače ne poseduju. Razlog za ulepšavanje prijave najčešće leži u želji kandidata da budu pozvani na razgovor za posao. Pri tome zanemaruju činjenicu da će znanja i veštine navedene u biografiji svakako biti testirane i da će njihove laži biti otkrivene. Znanje jezika je nešto što kandidati najčešće olako shvataju. Često se već na prvom intervjuu utvrdi da kandidat nije u stanju da vodi konverzaciju na traženom jeziku (najčešće engleski), iako je u biografiji navedeno odlično poznavanje. Izazov za stručnjake iz domena ljudskih resursa je da što pre prepoznaju potencijalne laži. Zato je veoma važno biti iskren pri predstavljanju poslodavcu – Želja za usavršavanjem i spremnost za usvajanje novih znanja i veština, svakako će naići na bolji odziv nego prikazivanje znanja koje kandidat ne poseduje.


Izvori:

  1. Bogićević Milikić, Biljana (2014),Menadžment ljudskih resursa, sedmo izdanje, Beograd, Centar za izdavačku delatnost, Ekonomski fakultet u Beogradu
  2. Petković, M., Janićijević N., Bogićević Milikić, B., Aleksić Mirić, A. (2014),Organizacija,jedanaesto izdanje, Beograd, Centar za izdavačku delatnost, Ekonomski fakultet u Beogradu

Autor teksta: Katarina Stanojević.


*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri i HR & ECC blog, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda,  ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.


Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i  Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Katarina Stanojević.


ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.