Pravni blogSerbian

INTERNET DOMEN – Zloupotrebe i pravna zaštita

Brz i konstantan razvoj interneta širom sveta, ukučujući tu i Republiku Srbiju, neprestano sa sobom povlači i postavlja mnoštvo raznovrsnih i kompleksnih pravnih pitanja. Jedno od njih je i pitanje mehanizama pravne zaštite internet domena. Pođimo od definisanja pojma internet domena.

Internet domen (Internet domain) je tekstualna oznaka koja indetifikuje skup uređaja ili internet servisa, povezujući u jedinstvenu administrativno-tehničku celinu, u skladu sa  pravilima DNS (Domain Name System) sistema. Laički rečeno, internet domen predstavlja sistem u kome se internet adrese vezuju za određene sajtove, servere, e-mailove.

S druge strane, naziv internet domena, predstavlja određenu internet adresu koja je registovana u okviru nekog internet domena (npr. www.bmw.rs ili www.google.com) i sastavni je deo web adrese, pa na taj način određuje indetitet registratora na Internetu.

Razlikovanje ova dva termina je bitno, s obzirom na to da se u svakodnevnom govoru vrlo često koristi pojam “internet domen” i kada se misli na “naziv internet domena”.

Pravo internet domena, kao takvo nije definisano nijednim važećim domaćim propisom, pa je samim tim celokupna ova oblast, praktično idalje u domenu privatnog prava.

Registar nacionalnog internet domena Republike Srbije (RNIDS) je nevladina, nestranačka i neprofitna organizacija, koja se bavi upravljanjem Centralnim registrom nacionalnih internet domena RS. i SRB. Takođe, propisuje uslove i procedure pod kojima određeno fizičko/pravno lice može biti ovlašćeni registar internet domena i kontroliše njihov rad, ali i sama vrši procedure registracije nacionalnih domena. Neki od ovlašćenih registara kod nas su: BeoNET, EUnet, Loopia, Orion telekom, SBB itd. Spisak ovlašćenih registara može se naći na internet stranici RNIDS-a.

Procedura registracije internet domena u današnje vreme je poprilično jednostavna. Definisana je u Opštim uslovima o registraciji naziva nacionalnih internet domena. Čitav postupak se odvija online, a koraci su sledeći:

  • Izbor ovlašćenog registra
  • Podnošenje zahteva za registraciju internet domena
  • Plaćanje naknade za registraciju internet domena
  • Upis naziva domena u Centralni registar RNIDS-a
  • Korišćenje naziva internet domena ( posle aktiviranja domena naziv domena se vezuje za odabrani internet sajt)

Nazivi nacionalnih RS i SRB domena mogu se registrovati na period od 1 do 10 godina, uz mogućnost produženja registracije.

Ovde dolazimo do spornog pravnog pitanja: Da li se registracijom naziva internet domena stiče pravo svojine nad istim?

Formalnopravno gledano, registranti naziva internet domena nisu njegovi vlasnici tj nosioci prava svojine, već samo zakupci na određeni vremenski period uz plaćanje određene naknade, sa mogućnošću produženja zakupa. Ovome u korist idu i činjenice da se naziv internet domena ne može nasleđivati, kao i da može biti oduzet od registranta u arbitražnom postupku.

U celokupnom procesu registracije, najviše problema i zloupotreba potiču od samog naziva registrovanog internet domena.

Naime, registracija naziva internet domena funkcioniše po principu “prvi u vremenu, jači u pravu”. Registri domena se ne bave utvrđivanjem prava na registraciju određenog naziva, već polaze od pretpostavke savesnosti.

Praktično, u procesu registracije, ovlašćeni Registar neće vrštiti proveru da li naziv koji želite da registrujete predstavlja domaći ili međunarodni žig, već će registrantu dati da potpiše izjavu da prema svom najboljem saznanju i iskrenom uverenju, registracija traženog naziva ne povređuje tuđe pravo intelektualne svojine ili neko drugo subjektivno pravo. Potpisom predmetne izjave, registrant izjavljuje još i da naziv domena ne registruje protivno načelu savesnosti, poštenja i dobrih poslovnih običaja, te da isti neće koristiti protivno ovim načelima.

Nažalost, u praksi, situacija nije tako idealna, pa se zbog toga vrlo često pojavljuju zloupotrebe ovakvog postupka registracije, što dovodi do registracije naziva internet domena radi njegove dalje pretprodaje ili posebnih oblika sajber kriminala.

Ovo je problem koji je rasprostranjen svuda u svetu, a koji je procvat u Srbiji zabeležio u periodu prelaska sa YU domena na RS. i SRB. domene. Naime, svim korisnicima YU domena, bilo je ponuđeno pravo prvenstva u registraciji RS i SRB domena, sa upozorenjem da nakon isteka perioda od godinu dana, njihov naziv postaje slobodan za dalju registraciju od strane bilo kog lica. Ukoliko, neki od korisnika tadašnjeg  YU domena ili kompanija koja ima neko pravo intelektualne svojine, ili  drugo subjektivno pravo, što je danas najčešće slučaj, nije na vreme registrovala odgovarajući naziv domena, nalaze se na meti takozvanih “preprodavaca domena”.

Zarađuju tako što registruju prepoznatljive nazive određenih domena (recimo, naziv neke poznate firme ili brenda) po regularnoj, niskoj ceni od oko 2000-3000 dinara, a zatim ih ponude na prodaju ili čekaju da se sami jave, oni čije su poslovno ime ili proizvod nesavesno registrovali kao naziv, za sume koje ponekad dostižu i par hiljada evra.

U drugim situacijama, zloupotreba se ogleda u tome što se naziv domena koristi za sticanje zarade korišćenjem radi izazivanja zablude kod posetioca sajta da se nalaze na sajtu kompanije koja je vlasnik brenda. Ukoliko se posetiocima sajta nude kopije nekog poznatog brenda na prodaju, pri čemu se posetilac dovodi u zabludu da je u pitanju original, radi se krivičnom delu sajber kriminala, koje je zakonom kažnjivo.

Kako povratiti svoj internet indetitet u ovakvim situacijama?

Nosilac prava na žig ili drugog subjektivnog prava, kada sazna za ovakvu zloupotrebu ima mogućnost pokretanja arbitražnog postupka u skladu sa Pravilnikom o postupku rešavanja sporova povodom registracije RS. domena[1]. Sporovi se rešavaju pred Komisijom za rešavanje sporova povodom registracije nacionalnih internet domena pri Privrednoj komori Srbije.

Podnošenjem zahteva za registraciju nacionalnih internet domena, odnosno prihvatanjem Opštih uslova, registrant prihvata nadležnost Komisije. Tužilac prihvata nadležnost Komisije za rešavanje sporova u vezi nacionalnih internet domena pokretanjem postupka pred Komisijom.

Postupak se pokreće podnošenjem tužbe od strane tužioca. Tužbom se može tražiti prestanak ili prenos registracije spornog domena sa registranta na tužioca, ako se utvrdi:

  1. da je sporni domen istovetan ili bitno sličan tužiočevom žigu za istu ili sličnu vrstu robe, a što može stvoriti zabludu kod učesnika u prometu. (ovde se uzima u obzir standard pažnje prosečnog potrošača, tj. učesnika u prometu),
  2. da registrant nema pravo ili legitiman interes da koristi sporni domen,
  3. da je registrant domen registrovao i koristio protivno načelu savesnosti, poštenja i dobrih poslovnih običaja.

Arbitražno veće razmatra i utvrđuje da li je registracijom i korišćenjem RS. domena registrant povredio pravo intelektualne svojine ili neko drugo subjektivno pravo tužioca, u skladu sa odredbama Pravilnika. Arbitražno veće postupak može okončati donošenjem konačne odluke, ili zaključkom o obustavi postupka. Zaključkom se postupak procesno okončava, a konačnom odlukom se meritorno rešava o spornoj stvari. Arbitražni postupak traje po pravilu do 60 dana od dana podnošenja tužbe. Arbitražna odluka je konačna i protiv nje nema mesta žalbi. Odluka Arbitražnog veća se izvršava po isteku roka od deset dana od dana prijema odluke kod RNIDS-a.

Međutim, stranke u postupku se upuštanjem u arbitražu ne odriču prava na traženje sudske zaštite u stvari koja je predmet postupka, bilo uporedo sa arbitražnim postupkom, bilo nakon njegovog okončanja, jer ne postoji zabrana litispedencije, niti primene pravila ne bis in idem [2].

Još jedan nedostatak je i činjenica da arbitražno veće nema mogućnost da dosudi arbitražne troškove stranci koja je uspela u postupku. Ova mogućnost nije propisana Pravilnikom, ali čak i da jeste Komisija nema mehanizme da sprovede prinudno izvršenje svoje odluke o troškovima.

Neki od poznatih brendova koji su dobili sporove u arbitražnim postupcima su recimo “Google” za googlesrbija.rs, “Tehnomanija” za tehnomania.rs i tehnomania.co.rs i sl. Međutim ima i onih koji nisu uspeli da dobiju domenski spor.

Kao jedan od najpoznatijih slučajeva je slučaj domena “milka.fr”. Iako je Milka poznata fabrika čokolade i vlasnik svetski poznatog žiga, nije uspela da dobije spor protiv Milke Budimir, krojačice, koja je taj domen koristila za online prodaju odeće  krojene po meri, njihove prepravke i zamenu.

Nedostaci u regulisanju prava internet domena su značajni. Pre svega, treba uspostaviti određeni mehanizam preventivne zaštite, koji se neće oslanjati samo na savest registranata i time efikasno sprečiti zloupotrebe prilikom registracije naziva internet domena. Ostavljanje mogućnosti vođenja sudskog i arbitražnog postupka istovremeno, umanjuje značaj alternativnog rešavanja domenskih sporova. To utiče na svest ljudi kada je u pitanju poštovanje i izvršavanje arbitražnih odluka, što dalje vodi u skupe i dugotrajne parnične postupke. Ovo je relativno novo pravo u našoj državi, sudije slabo upoznate sa istim, a sudska praska poprilično siromašna u poređenju sa npr evropskom.

Na kraju, ipak ne treba zanemariti mere poput donošenja Pravilnika o postupku rešavanja sporova povodom registracije RS. domena, obrazovanje Komisije za rešavanje domenskih sporova pri Privrednoj komori Srbije, obrazovanje i rad RNIDS-a, koje polako vode ka unifikaciji našeg domenskog prava sa evropskim.


Izvori:

[1] https://www.rnids.rs/lat/documents/pravilnik-o-postupku-za-resavanje-sporova-povodom-registracije-nacionalnih-internet-domena

[2] Načelo u kaznenom pravu prema kome se ne može suditi dva puta za isto kažnjivo djelo.


AUTOR TEKSTA Jovana Joksimović, advokatski pripravnik


*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda,  ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.


Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i  Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Jovana Joksimović, advokatski pripravnik.


ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI - Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.