Efektivnost mere zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenim

Posted on Posted in Pravni blog

KRIVIČNI ZAKONIK (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009 i 121/2012)

Zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenim

Član 89a

(1) Sud može učiniocu krivičnog dela zabraniti približavanje oštećenom na određenoj udaljenosti, zabraniti pristup u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada oštećenog i zabraniti dalje uznemiravanje oštećenog, odnosno dalju komunikaciju sa oštećenim, ako se opravdano može smatrati da bi dalje vršenje takvih radnji učinioca krivičnog dela bilo opasno po oštećenog.

(2) Sud određuje trajanje mere iz stava 1. ovog člana koje ne može biti kraće od šest meseci niti duže od tri godine, računajući od dana pravnosnažnosti odluke, s tim da se vreme provedeno u zatvoru, odnosno u zdravstvenoj ustanovi u kojoj je izvršena mera bezbednosti ne uračunava u vreme trajanja ove mere.

(3) Mera iz stava 1. ovog člana može se ukinuti pre isteka vremena za koje je određena, ako prestanu razlozi zbog kojih je određena.

Prvu meru zabrane prilaska u Srbiji izrekao je istražni sudija u Novom Sadu Miroslav Alimpić, koji je zabranio Petru S. (20) da priđe Specijalnoj školi “Dr Milan Petrović”, jer je maltretirao njene učenike.[1]

Izricanje mere zabrane prilaska u ovom slučaju ima za cilj prevenciju vršnjačkog nasilja, upravo je ovakav vid nasilja, zajedno sa nasiljem u porodici, razlog najčešćeg izricanja pomenute mere.

Koji je cilj ovakve mere zaštite?

Sudska mera zabrane prilaska je američki recept pre svega u borbi protiv porodičnog nasilja, koji je preuzelo naše zakonodavstvo. Uvodjenje ove mere imalo je za cilj sprečavanje nasilnika da ostvari bilo kakav kontak sa oštećenim, dakle sprečavanje nasilja uglavnom u krugu porodice. Porodično nasilje, koje prati sve učestalije vršnjačko nasilje, ima za posledicu iz godine u godinu sve veći broj žrtava. To nije slučaj samo u Srbiji, već u Evropi i šire. Od početka 2016, 16 žena je ubijeno a čak njih 3.530 je pozvalo servis Savetovališta protiv nasilja u porodici, nevladine organizacije koja pruža pomoć žrtvama.[2] Mera zabrane se izrice svakodnevno, ona uglavnom prati svako prijavljivanje nasilnika. Medjutim, zakonodavac je imao za cilj prevenciju kao i represiju pri donosenju iste. Naime, prekrsaj ove mere nema sankciju tako da nije postignut nikakav efekat sem ’lepe zelje’ da se rese veliki i ozbiljni problemi društvene zajednice.

Kada se izriče?

U pitanju su krivična dela ubistva u pokušaju (ako postupak nije pravosnažno okončan, a okrivljeni nije u pritvoru), kod bludnih radnji, pokušaja obljube zloupotrebom službenog položaja ili silovanja, kao i kod nanošenja teških telesnih povreda.

Pokušaj da se sakcioniše prekršaj mere zabrane prilaska

Nažalost, u  praksi mera zabrane priliska nije dala mnogo rezultata. Nasilnici uvek nadju nove načine da uznemiravaju žrtvu, u većem broju slučajeva se ova mera krši pa žrtvama ne preostaje ništa drugo sem da podnesu tužbu, za šta vrlo često nemaju sredstava a postupci koji su vode su dugi. Novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici uvodi potpuno nove hitne mere – udaljavanje nasilnika iz porodice i zabranu prilaska žrtvi, kao i profesionalno-disciplinsku odgovornost za službenike koji ne budu postupali u skladu sa zakonom. [3] Takodje, novim zakonom je uvedena i kazna za državne službenike , koji znaju za nasilje ali ga ne prijavljuju ili ne reaguju na njega, a uvedena je prekršajna kazna u vidu disciplinske odgovornosti.

Ono što je zapravo pomak u našem zakonodavstvun jesu dva nova krivična dela prema novom Zakonu o porodičnom nasilju , polno uznemiravanje i proganjane. Po ugledu na evropsko krivično zakonodavtsvo, gde se nasilnicici odavno sankcionisu ukoliko se utvrdi se radi o ovim krivičnim delima.

 Kako zabraniti  „prilazak“ nasilniku na društvenim mrežama?

Ne postoje statističi podaci kojima bi potvrdili koliko su ove situacije učestale, ali je neosporiva činjenica da su sve češće. Korisnici društvenih mreža su zaštitili svoje naloge kako Google nalaže tzv. jakim lozinkama ali ipak ostali nezaštićeni od strane nasilnika. Zato novi Zakon o sprečavanju nasilja pod krivično delo proganjanja podvodi i ovakve situacije, možemo slobodno reći da  je ovo iskorak ka modernizaciji našeg zakonodavstva. [4] Medjutim, ovakav vid uzenimravanja moguć je u različitim oblicima, počev od upućivanja pretnji žrtvi do narušavanja ugleda. Zaprećena kazna za ovo krivično delo je do 3 godine zatvora, u najtežim slučajevima moguće je izreći kaznu do 10 godina zatvora.

Na nama ostaje da prepoznamo razliku izmedju proganjanja i udvaranja putem društvenih mreža  i prijavimo nasilnika.


Izvori:

[1] http://mondo.rs/a128940/Info/Drustvo/Izrecena-prva-mera-zabrane-prilaska-u-Srbiji.html

[2] https://www.usaid.gov/node/123161

[3] http://www.blic.rs/vesti/drustvo/hitne-mere-u-novom-zakonu-o-sprecavanju-nasilja-u-porodici/nghetcm

[4] http://www.kurir.rs/crna-hronika/ovo-su-3-nova-krivicna-dela-proganjanje-polno-uznemiravanje-i-prinudni-brak-ulaze-u-krivicni-zakon-clanak-2406837


 Autor teksta: Sandra Živković


*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda,  ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.


Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i  Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Sandra Živković.


ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.