Pravni blogSerbian

Digitalna diplomatija

Svedoci smo da je doba vladavine veštačke inteligencije i takozvanih „pametnih telefona“, donelo nov način poslovanja, ne samo u tehnološkom svetu već i svetu politke, prava i diplomatije. Građanima je omogućeno da postavljaju pitanja (koja su često vrlo škatljiva) političkim liderima i putem društvenih mreža dobiju odgovore na ista. Stoga je nesporno da je diplomatija evoluirala i da se trudi da isprati nove trendove u digitalizovanom svetu interneta.

Šta je zapravo digitalna diplomatija? Definicija

Definiciju ovog fenomena nude eksperti, vlade, mediji. Nezaobilazno je pomenuti gospodina Ilan Manora, jednog od vodećih izraelskih eksperata, koji tvrdi da postoje dve škole mišljenja: Prema jednoj digitalna diplomatija ili kako je još nazivaju eDiplomatija predstavlja korišćenje interneta i novih informacionih tehnologija radi postizanja diplomatskih ciljeva, prema drugoj, digitalna diplomatija povećava sposobnost interakcije sa stranom javnošću te da aktivna komunikacije sa njom omogućava prelazak sa monologa u dijalog. [1] Međutim, prva definicija je primarna i sa njom su potpuno saglasni i drugi stručnjaci iz ove oblasti, pri tom, lako je razumljiva i laicima.

Kako je diplomatija evoluirala i koje su moguće radikalne posledice digitalne diplomatije?

Stroga je i formalna diplometija iskočila iz fotelja i kancelarija visokih državnika i našla svoje polje delovanja na internetu i društvenim mrežama. Od kabinetske diplomatije, koja je podrazumevala slanje poruka jednog državnika drugom kroz poverljive kanale komunikacije postepeno je dobijala oblik javne diplomatije. Naime, diplomate ne vrše komunikaciju putem radia ili tv- prijemnika, već su počeli to da čine putem fejsbuka i tvitera. Istraživanja su pokazala da se u svrhe digitalne diplomatije najviše koristi tviter, zatim fejsbuk i na kraju ostale mreže. Takođe, politički moćnici su slavu stekli upravo putem digitalne diplomatije. Na primer, Barak Obama, bivši predsednik Sjedinjenih Američkih država je „najpraćeniji lider“ a Ujedinjene Nacije najpopularnija organizacija. To dalje znači da Ujedinjene Nacije čine dostupnim informacije i podatke kojima raspolažu svim internet korisnicima. [2]

U bliskoj budućnosti bilo bi poželjno da neki tehnički mag omogući aplikaciju  koja bi mogla da predvidi korake koji nagoveštavaju moguće terorističke napade i na taj način pomogne organizacijama koje se bave rešavanjem ovog globalnog problema sa kojim se suočava čitava civilizacija, da ne pominjemo da bi se tako hiljade života spasilo.

Primeri digitalne diplomatije

Mlađe strane diplomate naročito se koriste alatima digitalne diplomatije. Posebno se ističu ministar spoljnih poslava Austrije Sebastijan Kurc [3], kao i kanadski premijer Džastin Trudo [4]. Njihove stranice na fejsbuku broje po nekoliko miliona lajkova . Komentarišući aktuelne političke teme ova dva krajnje inspirativna lidera time stiču još veću popularnost, a svojim građanima javno saopštavaju ciljeve i rezultate svog rada.

Digitalna diplomatija u Srbiji

Da li se se srpski zvaničninici koriste alatima digi- diplomatije?  

Domaći diplomatski predtsavnici se još uvek ne služe alatima digitalne diplomatije u meri u kojoj to čini intelektualna elita na zapadu. Očekujemo da će se u budućnosti i srpska diplomatija razviti u novom smeru. Još uvek ne postoje istraživanja koja bi ukazala koliko je zaista digitalna diplomatija efikasna i kakve posledice ima u rešavanju konflikata i postizanju bilateralnih i multilateralnih sporazuma, verujemo da će relevantne podatke o posledicama digitalne diplomatije komentarisati generacije posle nas. Ono što je očigledno,  senzacionalizam je dobio svoje mesto u savremenom svetu i predsednički izbori u Americi su dobar dokaz za to. Uostalom, možete da tvitujete i pitate Njegovu ekselenciju šta misli o tome.


[1]  https://digdipblog.com/author/ilanman1/

[2] http://twiplomacy.com/

[3] https://www.facebook.com/sebastiankurz.at/?fref=ts

[4] https://www.facebook.com/JustinPJTrudeau/?ref=ts&fref=ts


 Autor teksta: Sandra Živković


*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda,  ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.


Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i  Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Sandra Živković.


ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.