Pravni blog

“DECA U ETRU” – PRAVILNIK O ZAŠTITI PRAVA MALOLETNIKA U OBLASTI PRUŽANJA MEDIJSKIH USLUGA

Koliko puta ste na televizijskim ekranima ugledali dete ili bebu koji su reklamirali određeni proizvod? Manipulacija i upotreba dece u svrhu promovisanja određenih proizvoda ili usluga, kako smatraju strčnjaci, ima duboko psihološko dejstvo. “Šta su deca u reklamama, ona su simbol nekoga ko je nezaštićen, simbol sreće, simbol prosperiteta porodice, sigurnosti, perspektive, produžetka porodice“, rekao je Aleksandar Jugović profesor medija i društvenih devijacija.[1] Pošto se u reklamnim spotovima najčešće pojavljuju deca najmanjeg uzrasta, koja su pre svega maloletna lica, i najčešće spadaju u kategoriju mlađih maloletnika, Pravilnikom[2] o zaštiti njihovih prava, ali i saglasnošću roditelja koja mora postojati pre pojavljivanja deteta u reklamne svrhe nastoji se predupređivanje ekploatacije dece, i toga da ona predstavljaju obična sredstva kojima se postiže planirani cilj.

I u mnogo uređenijim društvima ova tema predstavlja jednu vrstu tabua. I dok se naširoko polemiše o zabrani zloupotrebe dece, neretke su situacije da i određeni političari, sasvim javno, u jeku svoje kampanje koriste upravo decu kako bi se približili glasačkom telu. Ozarena dečija lica, i pažljivo postupanje sa njima jesu najmoćnije sredstvo za targetiranje potencijalnih glasača i potkopavanje oponenata.

Pored učestvovanja maloletnih lica, ovaj Pravilnik[3] govori i o programu koji sme/ ne sme biti emitovan i u kom vremenskom intervalu je to dozvoljeno, takođe uvođenje oznake u kojoj mora biti istaknut minimalni broj godina koji se preporučuje za gledaoce određenog programa. Takođe, Pravilnik[4] se odnosi i na pritužbe zbog nepoštovanja pravila o zaštiti maloletnika. Kao i u svakom drugom zakonu ili pravilniku, i ovde se nalazi spisak podobno obrađenih izraza na koje se u Pravilniku[5] može naići i njihovog značenja. Npr. Maloletnik, posebno osetljiv maloletnik, fikcijski programski sadržaj, dečiji programski sadržaj, rijaliti, nepristojno ponašanje i tako dalje.

Veoma zanimljiva odredba sreće se u članu 3[6] Pravilnika, i glasi da: Pružalac medijske usluge je dužan da preduzme sve neophodne mere kako njegov programski sadržaj ne bi naškodio razvoju maloletnika, imajući pri tom u vidu da maloletnici uživaju pravo na veći stepen zaštite slobodnog razvoja ličnosti nego punoletna lica.

Pružalac medijske usluge prilikom emitovanja svog programskog sadržaja mora da vodi računa tj. uzima u obzir najbolji interes maloletnika.

Programski sadržaji jesu podeljeni u 2 kategorije:

  1. Koji mogu teško naškoditi razvoju maloletnika (pornografija, brutalno nasilje bez naročitog programskog i umetničkog opravdanja, I drugi programski sadržaj koji može teško da naškodi fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika);
  2. Koji mogu naškoditi razvoju maloletnika.

*Izuzetno, pristup pornografiji može postojati, ali pod određenim uslovima, npr. Poseban PIN kod za pristup ovakvoj vrsti sadržaja.

Kada smo kod ovakve vrste propisa koji postoje, UNICEF [7]je 2014. godine sproveo detaljnu Analizu televizijskih programa za decu u Srbiji.

Krategorizacija programa i njihovo obeležavanje može se podeliti na 3 starosne grupe maloletnika.

  • programski sadržaj nepodesan za maloletnike mlađe od 12 godina;
  • programski sadržaj nepodesan za maloletnike mlađe od 16 godina;
  • programski sadržaj nepodesan za osobe mlađe od 18 godina.

Član 8[8], prenet skoro u potpunosti glasi:

Programski sadržaj nepodesan za maloletnike mlađe od 12 godina može se emitovati samo u vreme kada se objektivno može očekivati da oni prate program uz prisustvo roditelja, imajući u vidu uobičajen raspored njihovih aktivnosti (npr. vreme polaska u školu, radni ili neradni dan, školski raspust, uobičajeno radno vreme i dr.).

Programski sadržaj nepodesan za maloletnike mlađe od 16 godina može se emitovati samo u periodu od 22,00 do 6,00 sati.

Programski sadržaj nepodesan za osobe mlađe od 18 godina može se emitovati samo u periodu od 23,00 do 6,00 sati.

U koliko ste obratili pažnju, prilikom označavanja medijskog programa nepodesnog za maloletna lica, boja kruga i broj koji je istaknut u njemu i služi kao oznaka variraju. Ovo se čini za prethodno navedene kategorije maloletnika. Primer je krug žute boje u kojem je crnim slovima ispisan broj godina, u konkretnom primeru 16. Takođe, ovaj vizuelni znak upozorenja mora biti propraćen i audio upozorenjem o nepodesnom programskom saržaju.

Pored programa koji je(nije) podesan za maloletnike i svih ostalih propratnih regulisanja u vezi sa istim, Pravilnik[9] poseduje jos jedan izuzetno važan deo, a to je III deo, koji se tiče učestvovanja maloletnika u programu.

Imajući u vidu priču sa početka teksta, nadograđujemo je nekim novim elementima koji su izuzetno važni, i čine da učestvovanje dece u reklamnim spotovima i tv programu uopšte ne pređe tanku liniju između naivne reklame, i zabranjene zloupotrebe.

Pravilnik[10] u skladu sa tim ciljem uvodi obaveznu saglasnost roditelja(staratelja ili usvojioca- kod nas oblik potpunog usvojenja) koja mora biti data da bi dete uopšte moglo da učestvuje u programu.  Saglasnost roditelja daje se u pisanom obliku ako u programu učestvuje posebno osetljiv maloletnik. U kategoriju posebno osetljivih maloletnika spadaju lica koja su izložena takvim okolnostima koje ih čine više ranjivim npr. izloženost vršnjačkom nasilju, porodičnom, seksualnom nasilju, bavljenje prostitucijom.. ili se radi o maloletniku koji ima duševne probleme(nedostaci u psihofizičkom razvoju). Iako je saglasnost roditelja obavezna, sa učestvovanjem se mora saglasiti i samo dete. Postoje i jasni propisi kada je saglasnost nepotrebna, npr. kada je dete prikazano kao deo mnoštva likova- koncertna publika.

Pored svega navedenog sam pružalac medijske usluge mora jasno, istinito, potpuno navesti roditelju sve činjenice koje mogu uticati na davanje saglasnosti. Nebrojeno puta susretali smo se sa programom u kome se intervjuisana osoba pojavljuje kao žrtva neke vrste nasilja, ili bavljenja prostitucijom. U Pravilniku[11] je detaljno opisano da u tom slučaju mora postojati zaštita identiteta te osobe, dodatno u koliko se radi o maloletniku. U te svrhe koristi se zamućena slika, izmenjen glas, ili gluma koja prikazuje određene scene, nenavođenje imena i prezimena osobe. Dodatno se vodi računa o tome da li je potrebno zaštititi identitet maloletnika od opšte javnosti ili i maloletnikove porodice, prijatelja. Prilikom emitovanja programa u kome se pojavljuje posebno osetljiv maloletnik ne sme postojati bilo kakva vrsta sažaljenja prema takvoj osobi, niti program može biti snimljen na taj način da izazove sažaljenje gledaoca. Osoba sa nedostacima mora biti identično i ravnopravno tretirana.  Veoma jasno je istaknuta zabrana korišćenja maloletnika u političke svrhe.

Nagrada koju dete dobija za učestvovanje mora biti primerena njegovom uzrastu, njemu samom, mora biti u skladu sa prirodom programa u kome učestvuje, i na ovaj način postoji jedna vrsta embarga neosnovanom bogaćenju roditelja putem eksploatacije sopstvene dece.

Na kraju Pravilnika[12] nalazi se član koji govori o pritužbama zbog nepoštovanja pravila o zaštiti maloletnika.

Učestvovanje maloletnika u reklamama već duže vreme jeste trend i predstavlja jednu vrstu prestiža, poput robnih marki. Takodje, razne emisije snimane su na taj način da prate odrastanje i aktivnosti pojedine dece u stopu. Sa druge strane, određeni dokumentarci koji šalju jasnu i snažnu poruku, a u kojima se pojavljuju maloletnici i njihove životne priče imaju potpuno drugačiji cilj. Na neki način, napravljena je jasna razlika između komercijalnog pojavljivanja dece u okviru programskog sadržaja i pojavljivanja koje može imati edukativan karakter, i koje je jednokratno. Postavlja se pitanje roditelja i njihove uloge u ovakvim situacijama, i ko najviše profitira bilo materijalno, bilo na osnovu porasta popularnosti? Jedno je sigurno, granice bi morale da postoje, čak možda i podobnije ispiivanje volje samih maloletnika prilikom učestvovanja u programskom sadržaju. Jer da li zaista izuzetno malo dete može samostalno i sigurno doneti odluku i iskazati svoju pravu volju, ili je ipak formirano mišljenje i uticaj roditelja presudan?


Izvori:

  • RTS sajt

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/884378/deca-u-reklamama.html

  • Pravilnik o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga

http://www.overa.rs/pravilnik-o-zastiti-prava-maloletnika-u-oblasti-pruzanja-medijskih-usluga.html

http://upravusi.rs/posao/zastita-ranjivih-kategorija/zastita-maloletnih-osoba/

http://www.unicef.rs/files/Analiza_televizijskih_programa_za_decu_u_Srbiji.pdf

[1] http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/884378/deca-u-reklamama.html

[2]Pravilnik o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga (“Sl.glasnik RS br.25/2015”)

[3] Pravilnik o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga( “Sl.glasnik RS br.25/2015”)

[4] Pravilnik o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga (“Sl.glasnik RS br.25/2015”)

[5] Pravilnik o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga (“Sl.glasnik RS br.25/2015”)

[6] Pravilnik o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga (“Sl.glasnik RS br.25/2015”)

[7] http://www.unicef.rs/files/Analiza_televizijskih_programa_za_decu_u_Srbiji.pdf

[8] Pravilnik o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga (“Sl.glasnik RS br.25/2015”)

[9] Pravilnik o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga (“Sl.glasnik RS br.25/2015”)

[10] Pravilnik o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga (“Sl.glasnik RS br.25/2015”)

[11] Pravilnik o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga (“Sl.glasnik RS br.25/2015”)

[12] Pravilnik o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga (“Sl.glasnik RS br.25/2015”)


Autor teksta: Marija Mijajlović


*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda,  ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.


Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i  Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Marija Mijajlović.


ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.