Pravni blog

DECA MIGRANTI BEZ PRATNJE RODITELJA – REPUBLIKA SRBIJA

Zakon o azilu RS („Sl.glasnik RS“,br. 109/2007)

Značenje izraza

Član 2.

„Maloletnik bez pratnje je stranac koji nije navršio osamnaest godina života i koji prilikom ulaska u Republiku Srbiju nema ili je nakon ulaska u nju, ostao bez pratnje roditelja ili staratelja.“[1]

Migrantska kriza

Prema podacima Viskog komeserijta za izbeglice u Srbiji je 3.055 njih maloletne dece, od tog broja, 747 dece bez pratnje je roditelja. Petnaestog marta obeležena je i šestogodišnjica početka građanskog rata u Siriji koji još traje. Traju i sukobi u Iraku, a ljudi i dalje masovno napuštaju Avganistan, zemlju u kojoj je tokom prošle godine dnevno život izgubilo u proseku troje dece, a procenjuje se da će ove godine čak 1100 dece dnevno napustiti školovanje zbog rastuće nestabilnosti  Prema Konvenciji  Ujedinjenih Nacija o pravima deteta iz 1989 dete je svako ko ima manje od 18 godina. Sudbina dece bez pratnje  zavisi od politicke volje. Medjutim, Srbija je jedna od retkih zemalja koja nije primenila silu prema migrantima, u vremenu gde se veštačka inteligencija ceni koliko i ljudska, nema mesta za primenu sile radi ostvarvinja i zaštite prava(ili bar ne bi trebalo da ima).

Sta je ksenofobija? Ima li mesta za ksenofobiju kada je u pitanju zaštitta dece?

Ksenofobija označava strah ili anksioznost prema strancima ili nepoznatom. Čovek je čoveku vuk ili Homo homini lupus. Kada dođe do zaštite prava deteta  nema mesta za bilo kakav oblik ksenofobije, naprotiv, treba gajiti ksenofiliju koja  ima potpuno suprotno značenje od ksenofobije.  Deca bez pratnje roditelja su sama što je već jasno, nezaštićena. Ova deca se susreću sa klovnovima   krijumčarima, silovateljima , trgovcima organa i pedofilima.  Nažalost, neki od njih priznaju da dobrovoljno pristaju na ovakve stvari , kako bi dobili novac za opstanak ili pak za nastavak svog puta.

Princip najboljeg interesa deteta.

U Haškoj Konvenciji o građanskopravnim aspektima međunarodne otmice dece [2] termin  “najbolji interes deteta” se javlja  kao fundamentalni princip porodičnog prava. Takodje, ovo je prvi najznačajniji međunarodni ugovor u domenu prekograničnog odvođenja dece.  Opravdano se može postaviti pitanje da li je povratak deteta uvek u “najboljem interesu deteta”, što je jedan od osnovnih principa iz Konvencije o pravima deteta, koji mora biti uvek primenjen u postupcima kada se odlučuje o njegovim pravima.

U Haškoj Konvenciju se insistira na uspostavljanju ranijeg stanja koje je postojalo do momenta odvođenja deteta, tj. njegov povratak u uobičajeno mesto boravka. Ova odredbe je važna za decu bez pratnje roditelja, ali sa pratnjom drogog lica koje nije roditelj i kome je povereno staranje o detetu.

Neće biti u najboljem interesu deteta ako bi se u slučaju njegovog povratka postoji ozbiljna opasnost da će dete biti dovedeno u nepodnošljivu situaciju, ako se dete protivi povratku u državu uobičajenog boravišta i ako se dete adaptiralo u novoj sredini. Ovim odredbama Konvencije se na neki način štiti grupa dece kod koje postoji mogućnost deportovanja u zemlju porekla.

Pravni status

Radi trajnog resenja problema neophodno je utvrditi pravni status dece migranata bez pratnje roditelja. Onoj deci koja žele da ostanu u Srbiji ili nemaju drugog izbora sem da ostanu na teritoriji RS, treba omogućiti da se integrišu na pravi način, prventsveno im pružiti mogućnost da se obrazuju i priliku da se socijaliziju, socijalizacija je krucijalna stvar za njihovo odrstanje s obizorom da se radi o maloletnicima,

Prema Konvenciji Ujedinjenih Nacija o status izbeglica iz 1951  , izbeglica je osoba koja je napustila svoju zemlju u strahu od progona zbog rase, nacionalnosti, pripadnosti određenoj društvenoj skupini ili političkoj opciji. Izbeglica ne uživa zaštitu svoje države i progonom mu može pretiti i njegova vlada. Priznati status izbeglice pruža zaštitu u skladu s međunarodnim pravom i konvencijama, takodje Konvencijom se propisuje i zabrana proterivanja i odbijanja izbeglica, koja je garantovana i Zakonom o azilu Republike Srbije.

Izbeglica je lice koje se, zbog opravdanog straha od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi ili zbog svojih političkih uverenja, ne nalazi u državi svog porekla i nije u mogućnosti ili zbog tog straha ne želi da se stavi pod zaštitu te države, kao i lice bez državljanstva koje se nalazi izvan države svog prethodnog stalnog boravka i koje ne može ili zbog tog straha ne želi da se vrati u tu državu.“  Zakon o azilu RS („Sl.glasnik RS“,br. 109/2007, član 2.)

Tražilac azila je neko ko traži izbeglički status. Oni su pobegli iz svoje zemlje u potrazi za međunarodnom zaštitom. Oni za koje se proceni da nisu izbeglice i da im ne treba međunarodna zaštita mogu biti poslati natrag u svoje zemlje.

Migranti napuštaju zemlju iz razloga koji nisu povezani s progonom. Oni možda žele da studiraju u inostranstvu, da se ujedine se sa svojom porodicom ili da poboljšaju svoje buduće ekonomske perspektive. Migranti nastavljaju da uživaju zaštitu svoje vlade čak i kada su u inostranstvu. Izbeglice moraju napustiti svoju zemlju zbog straha za vlastiti život ili slobodu.

Neophodno je odrediti pravni status kako bi se dalje odlučivalo o njihovoj sudbini. Deca žive u strahu da će biti deportovani i progonjeni iz Srbije. Naime, prema Evropskoj direktivi u azil mogu biti smeštena samo deca koja su navršila 16 godina i stariji maloletnici.

Da li će deca izbeglice ikada zalečiti rane?

Prizori koji su deca videla ostavice trag na njihovo dalje razvijanje i zdravlje. Nehumanim postupanjem prema  njima prekršena su fundamentalna prava kao što je pravo na zdravlje. Stravični prizori ostaviće trajne psihičke posledice, zato inetragcija ili najmanji vid pomoći ovakvoj grupi dece iziskuje rad  posebno obučenih lica. Dečaci, koji su najbrojniji medju ovom decom susreću se sa različitim vidovima vrbovanja i zloupotrebe prava . [3] Zaposleni u UNHCR-u [4]od dečaka bez pratnje roditelja saznali su za takozvani bača badzi ples. Dečaci obučeni u ženske haljine plešu za odrasle muškarce, služeći im kao seksualno roblje. Ova tradicija potiče iz Afganistana. [5]. U centrima gde su deca smeštena potrebna su posebno obučena lica, koja su po profesiji psiholozi , imajući u vidu količinu stresa i strahota sa kojim su se ova deca suočila, oni su preplašeni, sami i treba im neko kome će verovati. Posledice su depresija, nasilničko ponašanje i brojni pokušaji samoubistva. Osim toga, pravno gledano svakom detetu mora biti postavljen staratelj koji bi ga uputio i poučio o njegovim pravima i pružio pravnu sigurnost, neka deca imaju već staratelje, medjutim često je teško otvariti komunikaciju sa njima. Najveće istraživanje o psihološkim posledicama dece migranata, dece bez pratnje i dece iz Sirije koja su ostala bez roditelja, pod nazivom Invisiable wounds ili Nevidljive rane , opširnije možete pročitati na sajtu Save The Children.

Pri rešavanju problema dece migranata koja se nalazena teritoriji RS bez roditelja, lepe vesti su da je otvorena škola za decu izbeglice u Preševu[6] i to je prva škola u regionu ovakvog tipa, uzrasta od 7 do 15 godina. Srbija nije obećana zemlja,,nažalost ne može da priušti dovoljno uslova deci izbeglicama, ali zasigurno im pruža zaštitu bar dok su na njenoj teritoriji. Na taj način šaljemo poruku susednim državama i čitavoj Evropi da smo civilizovano i filantropsko društvo i da deci treba uvek otvoriti vrata , a i granice, pružiti im utočište. Ne postoji sigurna kuća za decu izbeglice. Srbija je majka svojoj a i tudjoj deci,  bez obzira na boju kože i njihovo poreklo.


Izvori:

[1] http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_azilu.html

[2] http://www.mpravde.gov.rs/tekst/848/medjunarodna-otmica-dece.php,

https://www.hcch.net/en/instruments/conventions/status-table/?cid=24

[3] http://mobile.reuters.com/article/idUSKBN15V1KH

[4] http://www.unhcr.rs/

[5] https://www.srbijadanas.com/vesti/svet/ovi-decaci-su-mracna-tajna-avganistana-nihova-lepota-je-njihovo-prokletstvo-video-2016-12-15

https://refugeeresettlementwatch.wordpress.com/2015/01/28/in-the-west-a-modern-form-of-afghan-bacha-baza-pedophilia-part-one/

[6] http://www.slobodnaevropa.org/a/prva-skola-za-decu-izbeglice/28404470.html


Autor teksta: Sandra Živković


*Napomena: Tekstovi u okviru Projekta Law bloggers / Pravni blogeri, priredjeni su u vidu stručnih radova i predstavljaju vrstu pisanog rada koji sadrži korisne priloge iz domena određene struke. Stručni rad ne mora biti izvorno istraživanje i ne mora sadržati nove, originalne naučne spoznaje i rezultate. Njegova osnovna svrha sastoji se u prikupljanju i tumačenju već poznatih činjenica, informacija, stavova i teorija, na način koji doprinosi širenju naučnih spoznaja, razvijanju novih pristupa u interpretaciji i primeni postojećih naučnih rezultata i prilagođavanju tih rezultata potrebama savremene teorije i prakse. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda,  ne odgovara za tumačenje prikupljenjih činjenica, informacija, stavova i teorija u autorskom radu, svaki autor odgovara za tačnost informacija u svom radu.


Svako kopiranje, umnožavanje, objavljivanje i distribuiranje celine ili delova teksta predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo (shodno odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i  Krivičnog zakonika).

Korišćenje delova teksta dozvoljeno je shodno autorskom pravu i uz saglasnost Udruženja Nomotehnički Centar kao i autora: Sandra Živković.


ODRICANJE OD ODGOVORNOSTI – Sadržaj internet mesta služi u informativne i edukativne svrhe. Odgovarajući pravni instrumenti imaju prednost u odnosu na informacije sadržane na internet prezentaciji. Udruženje Nomotehnički Centar iz Beograda ne prihvata odgovornost za bilo kakvu upotrebu infromacija sadržanih na internet prezentaciji.